Ауторски текст др Саше Лазовића

НАУКА И ИНОВАЦИЈЕ СУ СНАГА ДРЖАВЕ

Др Саша Лазовић, директор Фонда за иновациону делатност

У динамичном кругу глобалних промена, Србија је стратешки усмерила своју политику развоја ка знању и иновацијама. Изградили смо резилијентан иновациони екосистем заснован на истраживачком, технолошком и предузетничком потенцијалу, као и на дугорочној визији, из уверења да су образовање, наука и иновације темељи стабилности и раста. У центру тог система налазе се млади истраживачи, инжењери и предузетници који својим радом граде све снажнији сегмент националне економије, а њихова иновативна решења потврђују своју вредност и на глобалном нивоу.

Када говоримо о дугорочном развоју, питање више није да ли улагати у иновације, већ како то чинити доследно, системски и са поверењем у сопствени потенцијал. У Србији је тај процес започео пре више од деценије оснивањем Фонда за иновациону делатност, институције утемељене законом, која данас представља централну инфраструктуру за подршку иновацијама, од истраживања до тржишта. Уместо повремених подстицаја, успостављена је стабилна и транспарента структура. Стратегија Фонда учврстила је позицију иновација као државног приоритета и покретача привредног развоја. Јер држава јача иновације, а иновације државу.

Од самог почетка, уз подршку Владе Републике Србије, Министарства науке, технолошког развоја и иновација, Европске уније и Светске банке, Фонд је показао да Србија ствара иновације. Комбинујући финансијску подршку, менторство, едукацију и приступ инвеститорима, Фонд је постао поуздан партнер приватном и академском сектору, а нарочито младим тимовима и стартапима на путу од идеје до реализације. Његов утицај најбоље се мери конкретним резултатима. Од 2011. године, Фонд је уложио више од 120 милиона евра у подршку за преко 900 иновативних пројеката и доделио више од 1.250 иновационих ваучера. Из те подршке настало је више од 680 нових производа и услуга, од којих је већина већ нашла свој пут до тржишта. Остварени приходи прелазе 100 милиона евра, а сваки пети подржани стартап успео је да привуче и додатна улагања. Ово стабилно партнерство, изграђено на поверењу, континуирано гради иновациони екосистем будућности. Више од половине укупног буџета долази из националних извора, уз снажну подршку Европске уније и Светске банке.

У стартап екосистему сваки корак носи тежину баријера, од првог евра до тржишта. Зато програми Фонда не уклањају изазове, већ их претварају у степенице за раст. Млади тимови који имају идеју, али не и довољно искуства, капитала или приступ мрежи подршке, захваљујући програмима Фонда данас имају могућност да направе први прототип, валидирају бизнис модел и такмиче се на глобалном нивоу.

Зато је подршка коју Фонд пружа пажљиво осмишљена, да прати цео циклус развоја иновације. Од програма Smart Start, намењеног најранијим идејама које тек добијају свој први облик, преко првог српског акцелератора Катапулт, који помаже стартапима да изађу на тржиште спремни и повезани са инвеститорима, до Serbia Ventures, којим се креирају први домаћи фондови предузетничког капитала и убрзава њихов улазак у стартапе са потенцијалом. Уз то, ту су и посебни програми, GovTech који омогућава да се иновативна решења примењују у јавном сектору, и најновији Каталитик, усмерен на оне који развијају решења заснована на вештачкој интелигенцији. Сваки од ових програма је одговор на стварну потребу и корак више ка зрелом, отпорном и глобално повезаном стартап екосистему. Свако ново иновативно предузеће не доноси само приходе и технологије, већ отвара нова радна места, доприноси дигитализацији јавног и приватног сектора, повећава извоз и даје младима разлог да остану и стварају у Србији.

Да тај пут није само визија, већ реалност, показује и српски финтек стартап Relio. Тим из Београда, који стоји иза овог решења, успео је да са својом технологијом за аутоматизовану процену усклађености (anti-money laundering, AML) уђе на захтевно швајцарско тржиште и обезбеди преко три милиона евра инвестиција. Данас, Relio сарађује са клијентима широм Европе, доказујући да иновације настале у Србији могу решавати глобалне проблеме.

Међутим, у сржи сваке иновације стоји знатижеља, а у основи сваког открића научно истраживање, јер је управо наука темељ на којем почињу и образовање и иновације. Зато програми Фонда пружају подршку и научноистраживачким институцијама да пређу пут од лабораторије до примене, да технологије које настају у академском окружењу пронађу своју вредност у индустрији и друштву. Када се научна знања повежу са предузетничким духом и институционалном подршком, наука постаје катализатор много шире промене - економије засноване на знању. Од трансфера технологије до сарадње са привредом, научне установе у Србији данас имају прилику да, уз подршку Фонда, изађу из круга академије и постану активни носиоци иновационог развоја.

Док се глобални трендови улагања у иновације све више ослањају на повезаност државе, науке и предузетништва, Србија гради сопствени модел, у складу са својим потребама, али са истом амбицијом и визијом, да идеје младих истраживача и предузетника не остану на почетку, већ добију шансу за раст. Најуспешнији иновациони системи показују да разлику не праве величина економије или број стартапа, већ визија, одлучност и поверење у сопствену снагу.

Примера ради, Финска, земља са мање становника од Србије, направила је глобални искорак управо онда када је државна политика повезала научна знања са стартап културом, резултат тога је и данас чувени Slush, догађај који је почео као иницијатива студената, а постао једна од највећих иновационих конференција у свету. У Холандији, једној од најиновативнијих земаља у ЕУ, систем је подешен тако да омогућава сталну сарадњу између универзитета, привреде и државе. Иновативни кластери попут „Brainport Eindhoven“ региона показују како заједнички рад на истраживањима и прототиповима директно води ка тржишту. Затим, Јужна Кореја је показала да није потребно бити велики по површини да би био велики по идејама. Њихова транзиција од индустријске ка иновационој економији заснива се на дугорочним улагањима у истраживање и образовање. Сеул данас важи за један од најдинамичнијих стартап центара у свету, баш као што се и Београд и Нови Сад позиционирају на иновационој мапи Европе.

Зато није изненађење што је и Србија лидер у региону и све видљивија на глобалној мапи иновација. Програми Фонда за иновациону делатност препознати су као пример добре праксе у региону, а наш модел подршке стартапима и истраживачима све чешће је тема међународних панела и студија. Поверење које су изградили млади тимови, домаћи и страни инвеститори, као и научне институције, јасан је сигнал да смо као друштво изградили иновациону културу у којој се препознаје вредност онога што на први поглед делује као ризик, а у основи је прилика.

Свет је ту, а и ми смо ту. Са својим знањем, талентом и истрајношћу. И када тај потенцијал добије јасну подршку, резултат није само нова технологија или производ, већ снажнија, паметнија и иновативнија Србија.

О аутору: Др Саша Лазовић је директор Фонда за иновациону делатност и научни саветник Института за физику у Београду. Помоћник министра у министарству задуженом за науку, технолошки развој и иновације у периоду 2018–2022. година, где је административно водио кључне реформе. Оснивач Иновационог центра Института за физику, Лабораторије за биомиметику, и заменик директора. Докторирао је физику на Универзитету у Београду, а усавршавао се у Европи и Азији. Аутор је преко 30 научних радова и коаутор публикације Наука и иновације у Србији (2024).