Autorski tekst dr Saše Lazovića

NAUKA I INOVACIJE SU SNAGA DRŽAVE

Dr Saša Lazović, direktor Fonda za inovacionu delatnost

U dinamičnom krugu globalnih promena, Srbija je strateški usmerila svoju politiku razvoja ka znanju i inovacijama. Izgradili smo rezilijentan inovacioni ekosistem zasnovan na istraživačkom, tehnološkom i preduzetničkom potencijalu, kao i na dugoročnoj viziji, iz uverenja da su obrazovanje, nauka i inovacije temelji stabilnosti i rasta. U centru tog sistema nalaze se mladi istraživači, inženjeri i preduzetnici koji svojim radom grade sve snažniji segment nacionalne ekonomije, a njihova inovativna rešenja potvrđuju svoju vrednost i na globalnom nivou.

Kada govorimo o dugoročnom razvoju, pitanje više nije da li ulagati u inovacije, već kako to činiti dosledno, sistemski i sa poverenjem u sopstveni potencijal. U Srbiji je taj proces započeo pre više od decenije osnivanjem Fonda za inovacionu delatnost, institucije utemeljene zakonom, koja danas predstavlja centralnu infrastrukturu za podršku inovacijama, od istraživanja do tržišta. Umesto povremenih podsticaja, uspostavljena je stabilna i transparenta struktura. Strategija Fonda učvrstila je poziciju inovacija kao državnog prioriteta i pokretača privrednog razvoja. Jer država jača inovacije, a inovacije državu.

Od samog početka, uz podršku Vlade Republike Srbije, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Evropske unije i Svetske banke, Fond je pokazao da Srbija stvara inovacije. Kombinujući finansijsku podršku, mentorstvo, edukaciju i pristup investitorima, Fond je postao pouzdan partner privatnom i akademskom sektoru, a naročito mladim timovima i startapima na putu od ideje do realizacije. Njegov uticaj najbolje se meri konkretnim rezultatima. Od 2011. godine, Fond je uložio više od 120 miliona evra u podršku za preko 900 inovativnih projekata i dodelio više od 1.250 inovacionih vaučera. Iz te podrške nastalo je više od 680 novih proizvoda i usluga, od kojih je većina već našla svoj put do tržišta. Ostvareni prihodi prelaze 100 miliona evra, a svaki peti podržani startap uspeo je da privuče i dodatna ulaganja. Ovo stabilno partnerstvo, izgrađeno na poverenju, kontinuirano gradi inovacioni ekosistem budućnosti. Više od polovine ukupnog budžeta dolazi iz nacionalnih izvora, uz snažnu podršku Evropske unije i Svetske banke.

U startap ekosistemu svaki korak nosi težinu barijera, od prvog evra do tržišta. Zato programi Fonda ne uklanjaju izazove, već ih pretvaraju u stepenice za rast. Mladi timovi koji imaju ideju, ali ne i dovoljno iskustva, kapitala ili pristup mreži podrške, zahvaljujući programima Fonda danas imaju mogućnost da naprave prvi prototip, validiraju biznis model i takmiče se na globalnom nivou.

Zato je podrška koju Fond pruža pažljivo osmišljena, da prati ceo ciklus razvoja inovacije. Od programa Smart Start, namenjenog najranijim idejama koje tek dobijaju svoj prvi oblik, preko prvog srpskog akceleratora Katapult, koji pomaže startapima da izađu na tržište spremni i povezani sa investitorima, do Serbia Ventures, kojim se kreiraju prvi domaći fondovi preduzetničkog kapitala i ubrzava njihov ulazak u startape sa potencijalom. Uz to, tu su i posebni programi, GovTech koji omogućava da se inovativna rešenja primenjuju u javnom sektoru, i najnoviji Katalitik, usmeren na one koji razvijaju rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji. Svaki od ovih programa je odgovor na stvarnu potrebu i korak više ka zrelom, otpornom i globalno povezanom startap ekosistemu. Svako novo inovativno preduzeće ne donosi samo prihode i tehnologije, već otvara nova radna mesta, doprinosi digitalizaciji javnog i privatnog sektora, povećava izvoz i daje mladima razlog da ostanu i stvaraju u Srbiji.

Da taj put nije samo vizija, već realnost, pokazuje i srpski fintek startap Relio. Tim iz Beograda, koji stoji iza ovog rešenja, uspeo je da sa svojom tehnologijom za automatizovanu procenu usklađenosti (anti-money laundering, AML) uđe na zahtevno švajcarsko tržište i obezbedi preko tri miliona evra investicija. Danas, Relio sarađuje sa klijentima širom Evrope, dokazujući da inovacije nastale u Srbiji mogu rešavati globalne probleme.

Međutim, u srži svake inovacije stoji znatiželja, a u osnovi svakog otkrića naučno istraživanje, jer je upravo nauka temelj na kojem počinju i obrazovanje i inovacije. Zato programi Fonda pružaju podršku i naučnoistraživačkim institucijama da pređu put od laboratorije do primene, da tehnologije koje nastaju u akademskom okruženju pronađu svoju vrednost u industriji i društvu. Kada se naučna znanja povežu sa preduzetničkim duhom i institucionalnom podrškom, nauka postaje katalizator mnogo šire promene - ekonomije zasnovane na znanju. Od transfera tehnologije do saradnje sa privredom, naučne ustanove u Srbiji danas imaju priliku da, uz podršku Fonda, izađu iz kruga akademije i postanu aktivni nosioci inovacionog razvoja.

Dok se globalni trendovi ulaganja u inovacije sve više oslanjaju na povezanost države, nauke i preduzetništva, Srbija gradi sopstveni model, u skladu sa svojim potrebama, ali sa istom ambicijom i vizijom, da ideje mladih istraživača i preduzetnika ne ostanu na početku, već dobiju šansu za rast. Najuspešniji inovacioni sistemi pokazuju da razliku ne prave veličina ekonomije ili broj startapa, već vizija, odlučnost i poverenje u sopstvenu snagu.

Primera radi, Finska, zemlja sa manje stanovnika od Srbije, napravila je globalni iskorak upravo onda kada je državna politika povezala naučna znanja sa startap kulturom, rezultat toga je i danas čuveni Slush, događaj koji je počeo kao inicijativa studenata, a postao jedna od najvećih inovacionih konferencija u svetu. U Holandiji, jednoj od najinovativnijih zemalja u EU, sistem je podešen tako da omogućava stalnu saradnju između univerziteta, privrede i države. Inovativni klasteri poput „Brainport Eindhoven“ regiona pokazuju kako zajednički rad na istraživanjima i prototipovima direktno vodi ka tržištu. Zatim, Južna Koreja je pokazala da nije potrebno biti veliki po površini da bi bio veliki po idejama. Njihova tranzicija od industrijske ka inovacionoj ekonomiji zasniva se na dugoročnim ulaganjima u istraživanje i obrazovanje. Seul danas važi za jedan od najdinamičnijih startap centara u svetu, baš kao što se i Beograd i Novi Sad pozicioniraju na inovacionoj mapi Evrope.

Zato nije iznenađenje što je i Srbija lider u regionu i sve vidljivija na globalnoj mapi inovacija. Programi Fonda za inovacionu delatnost prepoznati su kao primer dobre prakse u regionu, a naš model podrške startapima i istraživačima sve češće je tema međunarodnih panela i studija. Poverenje koje su izgradili mladi timovi, domaći i strani investitori, kao i naučne institucije, jasan je signal da smo kao društvo izgradili inovacionu kulturu u kojoj se prepoznaje vrednost onoga što na prvi pogled deluje kao rizik, a u osnovi je prilika.

Svet je tu, a i mi smo tu. Sa svojim znanjem, talentom i istrajnošću. I kada taj potencijal dobije jasnu podršku, rezultat nije samo nova tehnologija ili proizvod, već snažnija, pametnija i inovativnija Srbija.

O autoru: Dr Saša Lazović je direktor Fonda za inovacionu delatnost i naučni savetnik Instituta za fiziku u Beogradu. Pomoćnik ministra u ministarstvu zaduženom za nauku, tehnološki razvoj i inovacije u periodu 2018–2022. godina, gde je administrativno vodio ključne reforme. Osnivač Inovacionog centra Instituta za fiziku, Laboratorije za biomimetiku, i zamenik direktora. Doktorirao je fiziku na Univerzitetu u Beogradu, a usavršavao se u Evropi i Aziji. Autor je preko 30 naučnih radova i koautor publikacije Nauka i inovacije u Srbiji (2024).