Čokolada, zdrava hrana

Odeljak: Vesti- 20. Apr 2017

Decembra prošle godine, Fond je dodelio finansijsku podršku za 14 inovativnih projekata u okviru Programa saradnje nauke i privrede. U narednim mesecima pratićemo njihov razvoj. Kao prvi predstavljamo projekat funkcionalne čokolade, iza kojeg su kompanija Eugen i Tehnološki fakultet u Novom Sadu.

Prehrambeni tehnolog Petar Jovanović sebe smatra srećnim čovekom: ne samo da se bavi baš onim što je studirao nego ima i svoju proizvodnju hrane. I to ne bilo kakve hrane, već – čokolade. Magistar tehnoloških nauka, Jovanović je jedan od vlasnika fabrike Eugen Chocolate iz sela Gložani kod Novog Sada, koja proizvodi čokoladu vrhunskog kvaliteta i raznih vrsta.

Eugen je nastao 2007. godine kao proizvodnja finih čokolada, sa ciljem da se na tržište plasira nov visokokvalitetan proizvod. Proizvodnja je bazirana na naučnom znanju i iskustvu, uz poštovanje tradicionalnih veština. Eugen danas zapošljava 30 ljudi.

Voli da bude deo istraživanja i napredovanja: Petar Jovanović, Eugen Chocolate

Od početka rada tim Eugena bio je sklon inovativnim kombinacijama visokokvalitetne čokolade, začina, voća, lekovitog bilja i aroma. Prateći trendove u oblasti funkcionalne hrane, još pre pet godina pokušali su da naprave funkcionalnu čokoladu, kaže Jovanović. Objašnjava da je to hrana koja ima neku dodatu vrednost: osim što služi za ishranu, ima i povećanu hranljivost zahvaljujući naknadno dodatim sastojcima.

Tada se ispostavilo da, iako uspešna kompanija sa dobrom inovativnom idejom, Eugen nije u stanju da laboratorijski prati aktivnost dodatka u čokoladi, niti ima dovoljno kadrova koji mogu da se kvalitetno posvete razvoju.

Uvereni da imaju dobru ideju, obratili su se kolegama sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, a zatim zajedno, kao konzorcijum, prijavili su se na konkurs Fonda za inovacionu delatnost u okviru Programa saradnje nauke i privrede.

Povezani već dugi niz godina i prijateljskim i profesionalnim vezama, tim profesora Tehnološkog fakulteta Aleksandra Fišteša  i ljudi iz Eugena sami su napisali projekat i prijavili su se na konkurs Fonda za inovacionu delatnost, „iskreno i iz srca, pa šta bude“, kaže Fišteš.

Od ukupno 96 prijavljenih, projekat hranjljive čokolade našao se među 14 nagrađenih, i kao jedini projekat iz Vojvodine.

„Bili smo jako prijatno iznenađeni kad smo čuli da je naš projekat prošao. Meni, mojoj firmi, to je  važna referenca. Kao firma smo okrenuti i kvalitetu i nauci, i volim da sam deo svega toga, deo nekog istraživanja i napredovanja, čime u Srbiji retko koja proizvodnja može da se pohvali“, kaže Petar Jovanović.

Eugen u tom združenom poduhvatu treba da obezbedi samu čokoladu, finalnu doradu, i serijsku proizvodnju budućeg proizvoda, a Fakultet – šta tačno i kako dodati.

„U ovom trenutku stanja nauke i privrede pomoć države je potrebna. Privredni ambijent još nije takav da bi mala i srednja preduzeća mogla sebi da priušte istraživanja, tako da je pomoć države tu dobrodošla, naročito u ranoj fazi razvoja“, dodaje Fišteš. On objašnjava i da su istraživačima na Tehnološkom fakultetu ovakvi projekti veoma zanimljivi. Sličnim istraživanjima se njegove kolege svakodnevno bave, ali su sredstava iz Programa saradnje nauke i privrede omogućila da izađu izvan okvira laboratorijskog istraživanja i da novo znanje i konkretne rezultate na kraju procesa prenesu u industrijsku proizvodnju. „Neminovno je da se nauka okrene privredi, a i privreda nauci. Ovaj program posebno dobro dođe malim i srednjim preduzećima jer ona nemaju laboratorije, nemaju istraživačke centre, ali imaju kapacitete u ljudstvu, inženjerskom delu i menadžmentu da konkretizuju naša saznanja kroz proizvode na tržištu, i da tako budu konkurentniji,“ kaže on.

 „Bili smo jako prijatno iznenađeni kad smo čuli da je naš projekat prošao. Meni, mojoj firmi, to je  važna referenca. Kao firma smo okrenuti i kvalitetu i nauci, i volim da sam deo svega toga, deo nekog istraživanja i napredovanja, čime u Srbiji retko koja proizvodnja može da se pohvali“, kaže Petar Jovanović.

Eugen u tom združenom poduhvatu treba da obezbedi samu čokoladu, finalnu doradu, i serijsku proizvodnju budućeg proizvoda, a Fakultet – šta tačno i kako dodati.

„U ovom trenutku stanja nauke i privrede pomoć države je potrebna. Privredni ambijent još nije takav da bi mala i srednja preduzeća mogla sebi da priušte istraživanja, tako da je pomoć države tu dobrodošla, naročito u ranoj fazi razvoja“, dodaje Fišteš. On objašnjava i da su istraživačima na Tehnološkom fakultetu ovakvi projekti veoma zanimljivi. Sličnim istraživanjima se njegove kolege svakodnevno bave, ali su sredstava iz Programa saradnje nauke i privrede omogućila da izađu izvan okvira laboratorijskog istraživanja i da novo znanje i konkretne rezultate na kraju procesa prenesu u industrijsku proizvodnju. „Neminovno je da se nauka okrene privredi, a i privreda nauci. Ovaj program posebno dobro dođe malim i srednjim preduzećima jer ona nemaju laboratorije, nemaju istraživačke centre, ali imaju kapacitete u ljudstvu, inženjerskom delu i menadžmentu da konkretizuju naša saznanja kroz proizvode na tržištu, i da tako budu konkurentniji,“ kaže on.

Čokolada sadrži u sebi sve potrebne nutrijente: proteine, zdrave masti, ugljene hidrate, vitamine, minerale. Samo sto grama zadovoljava oko 25% potreba za dnevnim unosom energije. Inovativnim postupcima pretvara se u savršenu funkcionalnu hranu.

Četvoročlani tim sa fakulteta ima projektni zadatak da proizvede funkcionalnu čokoladu sa dodatim inkapsuliranim polifenolim jedinjenjima kao potpuno nov, primamljiv i ukusan čokoladni proizvod. Polifenoli u organizmu imaju aktivnost antioksidanasa i tako pomažu u prevenciji oboljenja koja su prouzrokovana delovanjem slobodnih radikala.

Funkcionalna hrana se pravi na dva načina: ili se smanjuju štetni sastojci, ili se namirnica obogaćuje nutritivno vrednim komponentama. „Mi godinama izučavamo čokoladu i došli smo do zaključka da bi se projekat sa Eugenom zasnivao na pokušaju da je obogatimo – i to pomoću polifenola, kao aktivnih komponenti“, kaže prof. dr Biljana Pajin, koja se bavi tehnologijom proizvodnje čokolade.

Zbog ukusa ljudi rado jedu čokoladu, a zbog izuzetne hranljivosti ona je već sama po sebi funkcionalna hrana. Tih hranljivih sastojaka, međutim, u prirodnoj čokoladi nema dovoljno. Deo zajedničkog projekta je i to da definiše šta će se dodavati u čokoladu i u kojoj meri. Tim istraživača razmišlja o ekstraktima nekih biljaka koje su bogate polifenolima.

Uloga istraživača sa Fakulteta je da prati sadržaj polifenola u čokoladi: da li se oni gube u nekoj fazi postupka i kako da se obezbedi da sadržaj tih dodataka bude ravnomerno raspoređen u svakoj pločici.

Planom projekta je predviđeno da u prva tri meseca Eugen nabavi čokoladnu masu, a Fakultet bioaktivne komponente. U toku su laboratorijske probe, a za nekoliko meseci se očekuje da se rezultati tih proba testiraju u industrijskim uslovima.

Novu čokoladu prvo probaju stručnjaci na fakultetu: (s leva na desno) Lončarević, Tumbas Šaponjac, Pajin i Fišteš.

Osmišljavanje eksperimenta bio je prvi korak. Podešeni su uslovi proizvodnje najpre u laboratoriji, da bi se kasnije, uz eventualne modifikacije, ona mogla odvijati i u industrijskim uslovima. „Početak je bio teži nego što smo očekivali, prvenstveno zato što smo se odlučili za belu čokoladu, s kojom ranije nikad nismo imali prilike da radimo“, priča Dr Ivana Lončarević, istraživač i naučni saradnik. Tako je odlučeno zato što je bela čokolada siromašna polifenolima, a s druge strane je pogodna za ovu vrstu ispitivanja jer se na njoj dobro vidi boja dodatih inkapsuliranih jedinjenja iz biljaka.

„Najpre smo podešavali uslove proizvodnje na osnovu podataka koje smo pronalazili u literaturi. Pri takvim uslovima naša čokoladna masa nije imala odgovarajući viskozitet, samim tim je doziranje u kalupe bilo otežano, na površini su se javljali neki mehurići koje nismo mogli da uklonimo, a sama čokolada se teško istresala iz kalupa i na površini su se videle sive mrlje“, prepričava kako su izgledali sami počeci dr Lončarević. Nakon podešavanja, tim je uspeo da podesi uslove proizvodnje za čokoladu sa dodatim inkapsuliranim jedinjenjima u različitim koncentracijama i različitog porekla.

Bela čokolada je pogodna za ispitivanja jer se na njoj dobro vidi boja dodatih inkapsuliranih jedinjenja iz biljaka.

Naredni korak u istraživanju je definisanje kvaliteta ovakve vrste čokolade – kakvog je ukusa, izgleda, viskoziteta, boje, mirisa… Smesa mora da bude homogena, da ima dobru teksturu, da ima odgovarajući spoljašnji izgled, da se ne mrvi. Svi tehnološki aspekti kvaliteta moraju biti prihvatljivi.

Novu čokoladu prvo će probati stručnjaci na fakultetu, a onda će je ocenjivati budući potrošači.

Bioaktivna jedinjenja koja se dodaju u čokoladu su inkapsulirana, što znači da su aktivne komponente nanete na neke nosače – obično polisaharide ili proteine – i na taj način se mogu uneti u prehrameni proizvod. Sami ekstrakti biljaka su tehnološki teško upotrebljivi za to. Mikroinkapsulacija omogućava umešavanje u čokoladu i štiti biokativna jedinjenja od raspadanja. Ona se tako lakše resorbuju i postižu ciljano dejstvo u organizmu, objašnjava doc. dr Vesna Tumbas Šaponjac, čija je uloga u projektu da osmisli način da se inkorporiraju bioaktivna jedinjenja u čokoladu. „Mene posebno raduje kod ovog projekta to iščekivanje svakog rezultata. Imam onu dečju radoznalost kako će da ispadne, jako mi je drago da je ova vrsta nauke nagrađena i da smo dobili šansu da ovo ostvarimo“, kaže ona.

Bespovratnim sredstvima dobijenim od Fonda Eugen, kao nosilac projekta, finansiraće kadrove i deo opreme za razvoj.  „Za malu firmu u Srbiji takva oprema je nedostižan luksuz. Bez pomoći Fonda ne bismo mogli da je priuštimo. Zatim, tu su sirovine, inkapsulati samo za probe, koji su veoma skupi… Fakultet ne bi sam mogao da ih nabavi bez podrške Fonda“, kaže Jovanović.

I pre saradnje sa Fondom Eugen je imao kontakte sa državom u oblasti finansiranja projekata, a ovo je prvi put da su dobili podršku za razvijanje naučnoistraživačke komponente projekta. Uz mali prigovor na prenaglašeno detaljno finansijsko izveštavanje, o odnosu sa Fondom Jovanović kaže:  „Oduševljen sam saradnjom sa ljudima iz Fonda. Brza komunikacija, odgovaranje na vreme, podrška na visokom nivou, znači mi što mogu da se potpuno oslonim na njihovu pomoć.“

Tim ovog projekta uveren je da su na pragu na naprave proizvod koji će imati dug i uspešan život na tržištu. Jer, kako kažu, za čokoladom ćete uvek posegnuti – i kada ste tužni, i kada ste srećni, i kada hoćete nekom da se izvinite ili zahvalite. I podsećaju na izreku da od desetoro ljudi devetoro voli čokoladu, a da onaj koji kaže da je ne voli, laže.

Kineska kancelarija za intelektualnu svojinu u poseti Fondu

Odeljak: Vesti- 13. Apr 2017

Beograd, April 13, 2017 – Delegacija Državne kancelarije za zaštitu intelektualne svojine Kine posetila je Naučno-tehnološki park Beograd i Fond za inovacionu delatnost u sklopu dvodnevne radne posete Srbiji. Posetu je organizovao Zavod za zaštitu intelektualne svojine Repubike Srbije.

Kineska delegacija će se tokom posete upoznati sa sistemom zaštite intelektualne svojine u Srbiji, kao i sa aktivnostima Centra za informisanje Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, i kolegama u Srbiji predstaviti svoja iskustva. Samo prošle godine, ova institucija odobrila je 1 milion patenata.

Svrha posete šestočlane kineske delegacije je i informisanje o ulozi NTP i Fonda za inovacionu delatnost u povezivanju akademske naučnoistraživačke zajednice i privrede, transferu tehnologije, razvoju novih tehnologija, komercijalizaciji inovacija, umrežavanju i podsticanju rasta u okviru privrede zasnovane na znaju.

Fond je predstavio dosadašnje rezultate svojih programa u segmentu zaštite intelektualne svojine, naglasivši svoju ulogu u podizanju svesti o značaju intelektualne zaštite, kao i praktičnu pomoć inovatorima na tom planu.

Eipix Entertainment, svetski igrač

Odeljak: Vesti- 10. Apr 2017

Uoči raspisivanja novog javnog poziva za Program ranog razvoja i Program sufinansiranja inovacija, predstavljamo kompanije koje su u prethodnim pozivima, od 2012. do 2014. godine, dobile finansiranje Fonda u okviru ovih programa. Njihovi primeri mogu da posluže kao ohrabrenje svima koji razmišljaju da nam se jave sa svojim projektima.

Predstavljamo Eipix Entertainment, proizvođaća video igara iz Novog Sada.

Eipix Entertainment, svetski igrač

Eipix Entertainment, mlada gejmerska kompanija iz Novog Sada, dobila je sredstva Fonda 2014. godine (EUR 70.880) u okviru Programa ranog razvoja za projekat Creating Worlds.  Tim novcem razvila je novu free to play (F2P) video igru Free the Witch, koja udružuje avanturističku igru zasnovanu na zagonetkama i skrivenim predmetima sa bogatim interaktivnim sadržajem, smeštenim u narativno okruženje. F2P je popularan pristup u modernoj industriji igara, a oslikava se u formi digitalnog hibrida i sastoji od freemium modela, mikro transakcija, kao i virtuelne ekonomije.

Eipix je osnovan sa idejom da se bavi proizvodnjom video igara, i kompanija je na tome izgradila svoje ime i ugled. Vrlo brzo je uspostavljen dotok kapitala sa inostranih tržišta zahvaljujući igrama tipa HOPA (Hidden Object Puzzle Adventure). Reč je o specifičnom žanru i tržišnoj niši koju je Eipix uspešno opslužio; imali su veoma brz rast, a igra koju su napravili prve godine donela im je ekskluzivan petogodišnji ugovor sa inostranim partnerom Big Fish Games iz Sijetla, jednim od najvećih izdavača casual igara na svetu. „Svake godine proizvodili smo sve više HOPA igara, da bismo pre dve godine, kada smo izbacili 22 igre u jednoj godini, dostigli status najvećeg svetskog proizvođača ove vrste igara“, kaže Igor Zarol, finansijski direktor kompanije.

Jednom gejmer, zauvek gejmer: Zarol sa jednim od najstarijih eksponata u Eipixovom “Muzeju konzola”, gde su izloženi predmeta iz privatnih kolekcija zaposlenih

Sigurni u ovoj niši, poželeli su da rade nešto novo, uvedu raznovrsnost u svoj portfolio i krenu na nova tržišta. Bili su uspešna firma u ranom razvoju sa 50 zaposlenih. Ideja je bila da se zadrži određeni nivo produktivnosti u HOPA sektoru, a da se istovremeno napravi proizvod koji bi izbacio kompaniju na tržište F2P igara za mobilne uređaje, inače najlukrativnije u industriji. Ovo je podrazumevalo nove stručne profile i proširenje ukupnih kapaciteta firme.

„Saradnja sa Fondom u tom trenutku je bila izuzetno bitna za nas. Pomoću sredstava dobijenih iz Programa ranog razvoja mogli smo da obezbedimo sve uslove kako bi dovoljan broj IT stručnjaka i drugih stručnih profila posvetio svu svoju pažnju razvoju nove igre, kao i neophodnu opremu za razvoj. Ovo nam je omogućilo da zaposlimo 20 novih ljudi. Mi ovde nemamo proizvodne mašine – ljudi su najveći kapital i najpotrebniji da bismo napravili nov proizvod,“ kaže Igor.

Novcem dobijenim od Fonda pokrenuli su čitavo odeljenje za razvoj F2P igara, koje se i danas time bavi. Igor objašnjava da je u gejmingu svaka niša veoma različita, a pokretanje novog departmana predstavlja veliki logistički i kadrovski izazov. IT stručnjaci su neophodan ali ne i dovoljan kadar. Oni danas čine oko trećine od ukupno gotovo 300 zaposlenih, a veći deo radne snage su kreativci, umetnici, crtači, dizajneri zvuka, pisci… „Sve te lepe profesije koje niko drugi ne zapošljava“, kroz smeh kaže Igor.

Exipix danas zapošljava gotovo 300 ljudi. Prosečna starost zaposlenih je 31 godina.

Iako su F2P igre uglavnom jednostavne za razvoj, upoznavanje sa novim žanrom i tržištem, kao i učenje na sopstvenim greškama, pretvorili su razvoj Eipixove prve igre u dugotrajan proces. Krajnji rezultat višemesečnog truda bio je Free the Witch, jedna od prvih F2P igara u Srbiji. Ove igre se preuzimaju besplatno, ali u okviru sebe imaju veoma razuđenu mikroekonomiju. Postoji virtuelna valuta kojom igrači trguju među sobom, kupujući, prodajući ili razmenjujući predmete i usluge koji su im potrebni da bi brže napredovali kroz igru, menjali aspekte igre po potrebi, stekli više života, ili razne kredite i druge beneficije potrebne za prelazak na sledeće nivoe. „Mi smo napravili ceo taj sistem mikroekonomije u samoj igri. Igra je zarađivala tako što se igrala, a ne tako što se kupovala. To je poslovni model koji je već postojao, ali koliko znam, u Srbiji je tada malo ko to zaista i radio“, priseća se Igor.

Igra je završena tokom projekta. Objavljena je preko Big Fish Games na svetskom tržištu.  Trenutno je još nema na mobilnim platformama, i komercijalni cilj je za sada ispunjen do pola, ali na PC platformama ima solidne ocene igrača. Znanje koje je tim Eipixa stekao tokom produkcije ostalo je njegov kapital i uloženo je u nove projekte. Igor s ponosom kaže da su na pragu da završe dva velika projekta iz domena F2P igara koji će biti jedni od glavnih proizvoda kompanije u vremenu koje dolazi. Posle Free the Witch, kompanija je nastavila da razvija i objavljuje nove naslove ovog žanra. Do sada su objavljena tri nova naslova: Hoppy Land, Nom Nom i Spiny Core, a za nastavak 2017. Eipix najavljuje nekoliko novih igara koje će u najskorijoj budućnosti biti predstavljene globalnoj publici.

“Free the Witch” je jedna od prvih F2P igara napravljenih u Srbiji, zahvaljući finansijskoj podršci Fonda za inovacionu delatnost.

Saradnju sa sa Fondom, uz napomenu da nimalo ne preteruje, Igor opisuje kao jednu od najprijatnijih i najkorektnijih koje je imao u svojoj karijeri i nemalom iskustvu sa donatorima. „Pre svega, imali smo pomoć tima Fonda od trenutka kada smo počeli da pišemo projekat pa sve dok nismo predali završni izveštaj. Nigde do sada nisam naišao na taj nivo posvećenosti, a to znači da vi nazovete, osoba u Fondu tačno zna ko ste i koji je projekat u pitanju, ne morate da objašnjavate. Jedan veoma, veoma lep protok informacija.“

I obuku za kompanije Igor navodi kao korisnu stranu saradnje s Fondom. Od međunarodnih stručnjaka su čuli „neke fenomenalne stvari o tome kako investitori vrednuju kompanije i koji sve faktori utiču na njihovu procenu vrednosti jedne kompanije“.  Kao nekome ko dolazi iz gejming industrije, u kojoj je intektualna svojina kompleksan problem, i ta oblast obuke Igoru je bila važna. „Kad radite sa izadavačima, oni najčešće traže da prava pređu na njih. Kako firma sazreva i ide ka tome da bude sam svoj izdavač, ovo pitanje postaje sve bitnije. Samim tim, iskustva iz ovog polja će nam veoma značiti u budućim aktivnostima.“

Mnogi grantovi su uslovljeni ograničenjima u pogledu načina trošenja sredstava, dodaje on, a Eipix je sa Fondom imao slobodu da kreira budžet kakav mu je zaista trebao.

Šta bi, sa današnjim iskustvom, Igor poručio kompanijama koje razmišljaju da se prijave za sredstva Fonda? „Toplo bih preporučio da se prijave – ukoliko imaju jasnu viziju i ideju šta je to što žele da rade. Ako imate dobru ideju i ako smatrate da iza nje postoji poslovni model i tržište na kojem ćete moći da je plasirate, a nemate početnog kapitala kojim biste to mogli da pokrenete, onda je Fond pravo rešenje.“

Napomine da prijavljivanje za razne druge programe zbog glomazne početne birokratije „u startu može da saseče pola potencijalnih kandidata“. Kompleksni za prijavljivanje i izveštavanje, ovi programi navode mnoge ljude da odustanu. Sa Fondom je, kaže on, upravo suprotno. „Svako ko ima dobru ideju može da konkuriše, i minimum znanja je dovoljan da se dobro napiše taj projekat. Veoma sam cenio i sam sastav žirija koji je odlučivao o tome kome će se dodeliti sredstva. Nadam se da je taj proces ostao jednako transparentan i nezavisan, i nepodložan uticajima sa strane. I to je moja dodatna preporuka u korist Fonda: kroz njihov proces selekcije možete da testirate svoju ideju i vidite da li ona uopšte pije vodu“.

Kao jednu od dobrih strana saradnje sa Fondom Igor pominje i kontakte sa mentorima, obuku „na kojoj smo mogli i da na učimo puno korisnih stvari“, i priliku da se upoznaju sa drugim firmama koje su dobile sredstva. Ostali su sa njima u veoma dobrim kontaktima, viđaju se na radnim susretima i rado razmenjuju iskustva. Igor kaže da nije bilo mnogo prilika za saradnju zbog specifičnosti industrije u kojoj Eipix posluje, što ne znači da je neće biti. „Na primer, momci iz mBrainTrain su pravi inovatori i imaju fenomenalan proizvod, pa vrlo lako mogu da zamislim saradnju koja bi povezala njihove i naše kvalitete“, kaže Igor.

Gledajući unazad, Igor primećuje da se za samo nekoliko godina tržište veoma promenilo, i da danas više nije problem napraviti igru, već prodati je. „Kada bismo se danas prijavljivali za sredstva Fonda, najveći deo budžeta tražili bismo za marketinške aktivnosti koje bi došle na red nakon proizvodnje igre. To je sada i najskuplji i najkomplikovaniji deo cele priče“, kaže on.

Eipix je nedavno objavio niz svojih F2P igara na iTunes online prodavnici, dok istovremeno održava svoju HOPA produkciju na ustaljenom nivou. „U oblasti HOPA igara ostajemo najproduktivniji razvojni tim na svetu, imamo dva velika F2P projekta čije lansiranje očekujemo do kraja godine. Uz sve to, takođe pokušavamo da se probijemo na tržišta na kojima do sad nismo bili zastupljeni“, navodi Igor. Eipixova prva VR igra trenutno je u finalnoj fazi razvoja i vrlo brzo bi mogla da se nađe u slobodnoj ponudi, čime bi postala jedna od prvih igara ovog tipa nastalih na ovim prostorima.

Od ideje do inovacije

Odeljak: Vesti- 07. Apr 2017

Beograd, 7. april 2017. – Sastanak „Od ideje do inovacije“, održan danas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, zamišljen je kao produktivna razmena iskustava međunarodnih stručnjaka sa iskustvom u povezivanju istraživanja i razvoja sa društvenim ciljevima, i domaćih učesnika u integrisanju obrazovanja i nauke u tržište.

Fond za inovacionu delatnost predstavio je skupu svoje programe u okviru panela „Pomoć države u procesu od ideje do inovacije“.

Panel je bio posvećen uticaju malih i srednjih preduzeća, velikih kompanija i državnih firmi na privredu, sa osvrtom na neophodne korake ka transformaciji obrazovnog sistema i oblasti istraživanja u skladu sa izmenjenim potrebama i približavanju Srbije standardima Evropske unije u dom domenu.

Pitanja kojima su se sagovornici bavili bila su kako talenti kojima Srbija obiluje mogu da doprinesu svojim idejama razvoju privrede, kako da se podstaknu inovativne strategije, uklanjanje prepreka, i upravljanje rizikom, kako da se osigura da inovacije postanu strateški prioritet, kako da inovacije nađu svoje mesto u proizvodnim organizacijama, kako pronaći optimalnog partnera za uspešnu inovaciju i kako proceniti i meriti uspeh dostignutih inovativnih ciljeva.

Odgovori na ova pitanje biće formulisani u zaključke skupa, sa idejom da budu integrisani u buduću strategiju tehnološkog razvoja Srbije.

Uvodno predavanje Šukija Glajtmana na Kopaoniku

Odeljak: Audio / Video galerija- 05. Apr 2017

Uvodno predavanje Šukija Glajtmana, strateškog savetnika Fonda, i panel “Inovacije i preduzetništvo u digitalnoj eri” sa ovogodišnjeg poslovnog foruma na Kopaoniku

 

Nabavka usluga putničke agencije JNMV br. II-01/2017

Odeljak: Oglasi - u toku- 04. Apr 2017
Poziv za podnošenje ponuda – Usluge putničke agencije JNMV br. II-01/2017 0.2 MB
Konkursna dokumentacija – Usluge putničke agencije JNMV br. II-01/2017 0.8 MB
Odluka o dodeli ugovora – Usluge putničke agencije JNMV br. II- 01/2017 0.8 MB
Obaveštenje o zaključenom ugovoru – Usluge putničke agencije JNMV br. II- 01/2017 1.2 MB

2016 Nabavka usluga putničke agencije

Odeljak: Oglasi - u toku- 04. Apr 2017
Obavestenje o zaključenom ugovoru – JNMV 01/2016 Usluge turističke agencije 0.9 MB
Odluka o dodeli ugovora – JNMV 01/2016 Usluge turisticke agencije 0.7 MB
Poziv za podnošenje ponuda za turističku agenciju 0.2 MB
Konkursna dokumentacija – Turistička agencija 0.8 MB

Rasadnik gljiva i znanja: Fond nas je naučio da vrednujemo sebe

Odeljak: Vesti- 24. Mar 2017

Uoči raspisivanja novog javnog poziva za Program ranog razvoja i Program sufinansiranja inovacija, predstavljamo kompanije koje su u prethodnim pozivima, od 2012. do 2014. godine, dobile finansiranje Fonda u okviru ovih programa. Njihovi primeri mogu da posluže kao ohrabrenje svima koji razmišljaju da nam se jave sa svojim projektima.

Prva kompanija koju predstavljamo je Ekofungi, biotehnološki spinof iz Padinske Skele.

Rasadnik gljiva i znanja:  Fond nas je naučio da vrednujemo sebe

Kompanija Ekofungi dva puta je dobila finansijsku podršku Fonda u okviru Programa ranog razvoja. Prvi put 2013. za projekat „From Waste to Taste” (EUR 72 480), za razvijanje nove tehnologije za proizvodnju visokokvalitetnog supstrata za uzgajanje jestivih i medicinskih pečurki sačinjenog od recikliranog organskog i neorganskog celuloznog materijala. Inovacija je razvijena u saradnji sa istraživačima sa Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za biološka istraživanja u Beogradu.

Odrasla bukovača uzgojena na podlozi od recikliranog celuloznog otpada sakupljenog u prečniku od 30 km od pogona. Tehnologija dobijanja ovog hranljivog supstrata razvijena je u okviru prvog projekta sa Fondom.

Drugu donaciju 2014. godine kompanija je dobila za projekat “21st Century Food“  (EUR 72 580), za novu tehnologiju gajenja pečurki kojom se poboljšava kvalitet plodonosnog tela pečurke i znatno smanjuje upotreba štetnih jedinjenja tokom uzgoja. Usled apsorpcije raznih minerala iz podloge na kojoj se gaje, proizvedene pečurke su znatno hranljivije, a mikotoksini štetni po zdravlje ljudi potpuno uklonjeni.

Danas, četiri godine kasnije, Ivanka Milenković, biolog, nosilac oba projekta i vlasnica Ekofungi, govori o tome šta je naučila i čemu danas podučava druge zahvaljujući saradnji sa Fondom. 

„Radeći s Fondom, prošli smo put od totalne nesigurnosti do tačke u kojoj smo počeli da vrednujemo sebe na način koji zaslužujemo. Osim novca, mislim da je to i najveća vrednost koju smo dobili. Našli smo svoje mesto. Tom rečenicom se objašnjava sve što je u vezi sa našim razvojem od 2012. do danas“.

Ivanka Milenković, ekspert za gljive

Ivanka trvdi da pre četiri godine nikad za sebe ne bi rekla da je ekspert. Danas to može da kaže zato što su je, zahvaljujući Fondu, drugi procenili i stavili na to mesto.  Sećajući se procesa evaluacije kroz koji je prolazila sa dva svoja projekta, Ivanka kaže: „Bili smo u poziciji da nas vrednuju ljudi širokih vidika, drugačijih načina razmišljanja, drugačijeg sistema vrednosti. Kada vas oni vrednuju i kad od njih dobijete pozitivnu povratnu informaciju, sa profesionalnog aspekta, ako vas neko poput Gordane Vunjak Novaković  visoko oceni, to vam daje reper na osnovu kojeg mirne duše možete da kažete, jeste, ja sam u svojoj oblasti siva eminencija“.

“Kada” za proizvodnju supstrata od celuloznog otpada. Istrošeni supstrat se koristi dalje u ishrani stoke ili kao organsko đubrivo, ništa se ne baca.

Ističe i koliko joj je značio sud Šukija Glajtmana, strateškog savetnika Fonda sa kojim su korisnici sredstava Fonda imali nekoliko puta prilike da razgovaraju. „Kada neko tog kalibra proceni da ste vi vredni pažnje – ja sam time polaskana. On je otvoren čovek, svetski stručnjak, i njegovo mišljenje ima težinu. Kada bismo mi došli u kontakt sa tako nekim da nije bilo ove priče sa Fondom?“, dodaje ona.

Ipak, seća se da je bila rezervisana kada se prvi put ukazala prilika da se prijavi za sredstva Fonda, te je prvi poziv i propustila. „Mi smo specifična proizvodnja, i nismo bili početnici, pogotovo ja. Već sam imala dosta godina iskustva iza sebe i nisam razmišljala o tome što radim kao o nečem epohalnom. Ipak, shvatili smo da ukoliko se naša ideja artikuliše a zatim i predstavi na pravi način, dovoljno je dobra makar za kvalifikaciju“, kaže danas i dodaje da joj je odmah bilo jasno da je pristup Fonda kreiranju projekata drugačiji od svega što je do tada imala prilike da radi. „U našem slučaju to je konkretno značilo: mi smo se bavili ovim poslom, imali smo i ranije mnogo ideja i mnogo puta realizovanih, ali nikad nepotvrđenih u nekim ozbiljnim uslovima. U saradnji sa Fondom naša firma je uspela da realizuje ideju, da je dokaže, i postane prepoznatljiva u svetu proizvođača gljiva.“

Fond ima svoja pravila i ona se moraju striktno poštovati – što je takođe deo edukacije, dodaje Ivanka. Kaže da posle rada na projektu koji traje 12 meseci kompaniji ostaje dragoceno iskustvo i prilika da se  razmahne.

Ivanka smatra i  da su mnogi standardi koje u oblasti bezbednosti hrane propisuje naše zakonodavstvo namenjeni organizovanom, svesnom, edukovanom društvu, za koje se ona i rečima i delima aktivno zalaže. Sama ne prestaje da uči, a ono što zna deli sa drugima. Ekofungi, koji je  nastao kao razvojna jedinica u okviru proizvodnje, danas ima svoj edukacioni centar. Pet godina nakon prvog konkursa Fonda na kojem je učestvovala, kompanija sada živi od prodaje dva proizvoda: „Jedan proizvod je naša roba, a drugi je naše znanje. Ono se visoko vrednuje jer se ceo paket znanja koje prodajemo oslanja na to što imamo proizvodnju. Mi nismo konsultanti, već prodajemo ono isto naše znanje zahvaljujući kojem mi ovde primamo plate i od kojeg ovde sada živi 12 porodica.“

Nova tehnologija omogućava intenzivnu proizvodnju jestivih gljiva i preradu velike količine celuloznog otpada. Ovakva proizvodnja se može primeniti na malim gazdinstvima bilo gde u svetu.

Učenje je, kaže Ivanka, dvosmerno. „Na našim radonicima mi polaznicima predajemo svoje u praksi potvrđeno znanje, a mi od njih učimo koliko je važno široko obrazovanje. Nama ovamo dolaze ekonomisti, građevinski inženjeri, korporativni menadžeri, raznorazni profesionalni profili, ali je njihova zajednička crta široko interesovanje bez predrasuda. I to je nešto što rado i svesno preuzimamo od njih. Sa druge strane, naš proizvod je otišao u svet. Naša filozofija je od početka bila i ostala da mi proizvodimo mali, skupi proizvod. Količina nam nije u fokusu. Proizvodnja koja je ovde krenula bazira se na tom principu. To znači da smo naučili da on mora da bude tačno onakav kakav kažemo da jeste, u saradnji sa našim kupcima mi moramo da naučimo da nismo najbolji, najpametniji, da nismo bogomdani i da moramo da se prolagođavamo zahtevima tržišta, koje je strogo i probirljivo.“

Eko fungi svoj marketing u oblasti edukacije bazira na modelu Open Source, koji podrazumeva komercijalno zasnovan, ali veoma liberalan plasman znanja. „Kad neko finansijski odgovori na vaš zahtev da mu prodate svoje znanje – tad više nemate zadrške. Mi to smatramo korektnim, etički ispravnim i kvalitetnim, i to je pristup koji ovde zagovaramo“, kaže Ivanka.

Sve to stavllja Eko fungi u okvire tzv. Plave ekonomije. Rodonačelnik tog pravca je Ivankin dugogodišnji saradnik, prijatelj i kolega Ginter Pauli, koji je promovisao ideju da ekonomski razvoj treba da bude baziran na dostupnim repromaterijalima, na lokalnom tržištu i različitosti. U svojoj knjizi Plava ekonomija (2010.) jedan od 100 pozitivnih uspešnih primera opisan je i Ekofungi – ne samo zbog uspešne proizvodnje gajenja jestivih gljiva već kao slučaj opstanka malog preduzeća u turbulentim vremenima.

„To je nama bila velika potpora, ali sve je to bilo na staklenim nogama dok nismo, zahvaljujući Fondu, zaokružili proizvodnju. Govorim, naravno, o finansijskoj podršci, ali mnogo više o podršci u znanju i logistici. To uvek mogu da argumentujem egzaktno i matematički“, kaže Ivanka.

Ekofungi je nedavno dobila i organski sertifikat za šampinjon – što ima vrlo mali broj proizvođača gljiva u svetu. Reč je o specifičnoj proizvodnji, jer sirovina mora da zadovoljava izrazito stroge zahteve.  „Da, dobili smo ga pre mesec dana. To je jedan od rezultata našeg drugog projekta koji smo radili sa Fondom. Naša je ideja da praktično potpuno izađemo sa ovog lokalnog tržišta – nastavićemo da snabdevamo neke stare kupce, ali to je više prijateljski nego poslovni odnos – i sa tim organskim sertifikatom možemo da imamo znatno konkurentniju cenu nego drugi proizvođači. Ovog trenutka izlazna strategija je da se pojavimo na tržištu sa bitno skupljim proizvodom koji donosi i mnogo veći profit. Napravili smo iskorak ka kvalitetu, i to možemo više da naplatimo, a proizvodni troškovi nisu bitno veći.“

Unutrašnjost jednog od tunela za uzgoj gljiva: organski šampinjon najbolje uspeva na konjskom stajnjaku. Ekofungi ga nabavlja sa obližnje ergele.

Ova poslovna strategija, objašnjava, iskristalisala se tokom rada na drugom projektu sa Fondom. U toku su pregovori sa tržištima Sjedinjenih Država, Švajcarske i Rusije.

Posle godina rada, ispostavlja se  i da je isplativije prodavati sušene gljive, i Eko fungi će se usmeriti gotovo potpuno ka tome. Tim povodom, Ivanka navodi još jednu dobrobit saradnje sa Fondom: poznanstvo sa kompanijom koja je proizvela sušač za voće . „Tada smo jedan pozajmili, a sada nam prave već drugu sušaru ovde kod nas. Ne bismo znali za njih da nije bilo Fonda. U narednih dvadesetak dana i njihov inovativni proizvod biće ovde montiran. Tada ćemo naš svež proizvod ovde i stvarati, i seckati i sušiti.“

Na obuku u Ekofungi (https://www.youtube.com/watch?v=4PB4Le4iGDs) dolaze  ljudi iz raznih delova sveta. Kurs traje pet dana – pre podne teorija, po podne praksa u stvarnim uslovima proizvodnje. Bilo je polaznika iz Indije, Španije, Irske, Francuske, Engleske, Holandije, Belgije, Hrvatske, Slovenije – „To mi je posebno drago“, dodaje Ivanka  – Australije, Indije, Tajvana… Prošlogodišnji polaznik iz Sidneja, inače građevinski inženjer, zahvaljujući znanju stečenom u edukativnom centru Ekofungi dobio je nedavno novac od londonskog aerodroma „Hitrou“ da u boksovima za pušenje napravi proizvodnju pečurke na bazi soca od kafe, ističe Ivanka s kolegijalnim ponosom. Još jedan primer izvoza znanja je i saradnja Ekofungi sa holandskom kompanijom Rotterzwam, uzgajivačima bukovače na socu od kafe -  po tehnologiji razvijenoj u Padinskoj Skeli. Danas zajedno vode i program edukacije.

Ova zajednica sličnomislećih ljudi je vrlo čvrsto povezana – od onih koji se bave socijalnim biznisom, do suzbijanja siromaštva, borbe protiv gladi, do onih kojih hoće da pobegnu od korporativnog biznisa… Svi oni razmišljaju o pozitivnom doprinosu životnoj sredini, pokušavaju da budu otvoreni, saradnju pretpostavljaju konkurenciji, i povezuju se na razne načine.

„Mi smo ponosni na naš cirkularni pristup, jer sve ide jedno iz drugog, iz jednog proizvoda u drugi“, pojašnjava Ivanka.

Sredstva dobijena od Fonda iskoriščena su tokom rada na projektu i za finansiranje saradnje sa fakultetom i univerzitetom: ono što je do tada bila prijateljska i kolegijalna usluga, sada je moglo i da bude adekvatno plaćeno. Ivanka smatra da je Ekofungi dobar primer zatvorenog ciklusa, ali u tom krugu ima još rupa koje bi mogle pametnije da se popune; tu ima mnogo prostora za saradnju sa univerzitetom.

Na pitanje šta iz svog iskustva poručuje kompanijama koje su zainteresovane za programe Fonda, Ivankin savet je da se obavezno prijave ako imaju ideju – da ne smišljaju ideju zbog projekta. „To je prvo. Zatim, da ne jure saradnike, nego ako već imaju tim, da njega prijave. Treće: što su sigurniji u svoju ideju, to će im biti lakše da odgovore na zahteve Fonda – jer što čovek više zna o tome šta radi, to mu je jasnije da to sažme u tri rečenice i da svima bude jasno šta hoće. Jedna od velikih stvari koje smo naučili u Fondu jeste da inovacija ne znači da morate da postanete Njutn. Inovacija nije samo Nikola Tesla već i možda naizgled banalna sitnica: kako ćete brže da stignete iz tačke A u tačku B. Za nekoga je to sitnica, ali za vas to rešava neko životno pitanje. Treba se osloboditi kompleksa da morate da izmislite epohalno otkriće. Ako imate nešto  što vama pomaže a može da pomogne i drugima u vašoj branši da rade posao bolje, to je sasvim dovoljno da imate savršenu inovaciju.“

 

Predavanje dr Šukija Glajtmana o ulozi države u podršci inovacijama, Beograd, 7. Mart 2017.

Odeljak: Audio / Video galerija- 13. Mar 2017

Izvor::

Fond za inovacionu delatnost

Predavanje:

Predavanje dr Šukija Glajtmana o ulozi države u podršci inovacijama, Beograd, 7. Mart 2017.

Saznajte više »

Inovacije su najbolja investicija za državu

Odeljak: Vesti- 08. Mar 2017

Beograd, 7. mart 2017. –  Vlada nije učesnik u inovacijama, ali ona mora da obezbedi okvir u kojem će se inovacije nesmetano razvijati, kaže Šuki Glajtman, izraelski stručnjak za inovacije, u okviru predavanja održanog danas u Naučno-tehnološkom parku Beograd.

Iz svog višedecenijskog iskustva jednog od tvoraca inovacione strategije Izraela, dr Glajtman je domaćoj publici govorio o modelima finansiranja inovativnih preduzetnika, ulozi države u izgradnji inovacionog ekosistema i podršci inovatorima.

Glajtman, dugogodišnji strateški savetnik Fonda za inovacionu delatnost i suvlasnik izraelske investicione kompanije “Platinum”, kaže da se inovacioni ekosistem mora posmatrati kao lanac čije sve karike treba da budu jednako jake. Odgovornost države vidi u pravovremenom uključivanju u podršku inovativnim preduzetnicima u fazi ranog razvoja, kada je rizik najveći.

Za državu je ulaganje novca poreskih obveznika u inovacije ne samo sigurna nego i isplativa investicija. Izraelski podaci govore da se ulaganje u inovacije državi petostruko vrati – u vidu poreza – u periodu od 5 do 7 godina.

Osim toga, ulaganje u inovacije, kaže Glajtman, put je u nova radna mesta, razvijanje moderne fleksibilne privrede, najbolji način da se obezbedi komparativna prednost nacionalne ekonomije i dobar međunarodni ugled.

“Ukratko, to je najbolja investicija koju jedna država može da napravi”, kaže on. Čak i ako preduzeće propadne, država je na dobitku jer su ljudi prošli obuku, stvorena je neka intelektualna svojina, tako da gubitka za poreskog obveznika praktično nema.

Država ima jasnu ulogu u podršci inovacijama: ona treba da obezbedi infrastrukturu i zakonodavni okvir, obrazovanje i primenu istraživanja i razvoja, finansijske instrumente direktnog ulaganja, ublažavanje rizika, dobro poslovno okruženje i efikasnu birokratiju.

Osim toga, neophodno je da podržava i ohrabruje stalno razvijanje ekosistema, obezbeđuje makrouslove pogodne za rast kompanija – i da sve to bude njeno dugoročno opredeljenje, zaključuje Glajtman.

Bivši Glavni naučnik Izraela. dr Glajtman je definisao izraelsku nacionalnu politiku u oblasti inovacija i vodio sve izraelske državne programe za inovacije, uključujući Program inkubatora i Generički tehnološki program MAGNET. Glajtman je partner i direktor u kompaniji Platinum, vodio je projekte privatnog finansiranja u više od 20 novih kompanija, učestvovao u brojnim prodajama malih preduzeća velikim međunarodnim kompanijama i javnim inicijalnim ponudama. Počasni je generalni konzul Singapura u Izraelu.

Integralnu verziju predavanja dr Glajtmana na engleskom možete slušati ovde