Rasadnik gljiva i znanja: Fond nas je naučio da vrednujemo sebe

Odeljak: Vesti- 24. Mar 2017

Uoči raspisivanja novog javnog poziva za Program ranog razvoja i Program sufinansiranja inovacija, predstavljamo kompanije koje su u prethodnim pozivima, od 2012. do 2014. godine, dobile finansiranje Fonda u okviru ovih programa. Njihovi primeri mogu da posluže kao ohrabrenje svima koji razmišljaju da nam se jave sa svojim projektima.

Prva kompanija koju predstavljamo je Ekofungi, biotehnološki spinof iz Padinske Skele.

Rasadnik gljiva i znanja:  Fond nas je naučio da vrednujemo sebe

Kompanija Ekofungi dva puta je dobila finansijsku podršku Fonda u okviru Programa ranog razvoja. Prvi put 2013. za projekat „From Waste to Taste” (EUR 72 480), za razvijanje nove tehnologije za proizvodnju visokokvalitetnog supstrata za uzgajanje jestivih i medicinskih pečurki sačinjenog od recikliranog organskog i neorganskog celuloznog materijala. Inovacija je razvijena u saradnji sa istraživačima sa Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za biološka istraživanja u Beogradu.

Odrasla bukovača uzgojena na podlozi od recikliranog celuloznog otpada sakupljenog u prečniku od 30 km od pogona. Tehnologija dobijanja ovog hranljivog supstrata razvijena je u okviru prvog projekta sa Fondom.

Drugu donaciju 2014. godine kompanija je dobila za projekat “21st Century Food“  (EUR 72 580), za novu tehnologiju gajenja pečurki kojom se poboljšava kvalitet plodonosnog tela pečurke i znatno smanjuje upotreba štetnih jedinjenja tokom uzgoja. Usled apsorpcije raznih minerala iz podloge na kojoj se gaje, proizvedene pečurke su znatno hranljivije, a mikotoksini štetni po zdravlje ljudi potpuno uklonjeni.

Danas, četiri godine kasnije, Ivanka Milenković, biolog, nosilac oba projekta i vlasnica Ekofungi, govori o tome šta je naučila i čemu danas podučava druge zahvaljujući saradnji sa Fondom. 

„Radeći s Fondom, prošli smo put od totalne nesigurnosti do tačke u kojoj smo počeli da vrednujemo sebe na način koji zaslužujemo. Osim novca, mislim da je to i najveća vrednost koju smo dobili. Našli smo svoje mesto. Tom rečenicom se objašnjava sve što je u vezi sa našim razvojem od 2012. do danas“.

Ivanka Milenković, ekspert za gljive

Ivanka trvdi da pre četiri godine nikad za sebe ne bi rekla da je ekspert. Danas to može da kaže zato što su je, zahvaljujući Fondu, drugi procenili i stavili na to mesto.  Sećajući se procesa evaluacije kroz koji je prolazila sa dva svoja projekta, Ivanka kaže: „Bili smo u poziciji da nas vrednuju ljudi širokih vidika, drugačijih načina razmišljanja, drugačijeg sistema vrednosti. Kada vas oni vrednuju i kad od njih dobijete pozitivnu povratnu informaciju, sa profesionalnog aspekta, ako vas neko poput Gordane Vunjak Novaković  visoko oceni, to vam daje reper na osnovu kojeg mirne duše možete da kažete, jeste, ja sam u svojoj oblasti siva eminencija“.

“Kada” za proizvodnju supstrata od celuloznog otpada. Istrošeni supstrat se koristi dalje u ishrani stoke ili kao organsko đubrivo, ništa se ne baca.

Ističe i koliko joj je značio sud Šukija Glajtmana, strateškog savetnika Fonda sa kojim su korisnici sredstava Fonda imali nekoliko puta prilike da razgovaraju. „Kada neko tog kalibra proceni da ste vi vredni pažnje – ja sam time polaskana. On je otvoren čovek, svetski stručnjak, i njegovo mišljenje ima težinu. Kada bismo mi došli u kontakt sa tako nekim da nije bilo ove priče sa Fondom?“, dodaje ona.

Ipak, seća se da je bila rezervisana kada se prvi put ukazala prilika da se prijavi za sredstva Fonda, te je prvi poziv i propustila. „Mi smo specifična proizvodnja, i nismo bili početnici, pogotovo ja. Već sam imala dosta godina iskustva iza sebe i nisam razmišljala o tome što radim kao o nečem epohalnom. Ipak, shvatili smo da ukoliko se naša ideja artikuliše a zatim i predstavi na pravi način, dovoljno je dobra makar za kvalifikaciju“, kaže danas i dodaje da joj je odmah bilo jasno da je pristup Fonda kreiranju projekata drugačiji od svega što je do tada imala prilike da radi. „U našem slučaju to je konkretno značilo: mi smo se bavili ovim poslom, imali smo i ranije mnogo ideja i mnogo puta realizovanih, ali nikad nepotvrđenih u nekim ozbiljnim uslovima. U saradnji sa Fondom naša firma je uspela da realizuje ideju, da je dokaže, i postane prepoznatljiva u svetu proizvođača gljiva.“

Fond ima svoja pravila i ona se moraju striktno poštovati – što je takođe deo edukacije, dodaje Ivanka. Kaže da posle rada na projektu koji traje 12 meseci kompaniji ostaje dragoceno iskustvo i prilika da se  razmahne.

Ivanka smatra i  da su mnogi standardi koje u oblasti bezbednosti hrane propisuje naše zakonodavstvo namenjeni organizovanom, svesnom, edukovanom društvu, za koje se ona i rečima i delima aktivno zalaže. Sama ne prestaje da uči, a ono što zna deli sa drugima. Ekofungi, koji je  nastao kao razvojna jedinica u okviru proizvodnje, danas ima svoj edukacioni centar. Pet godina nakon prvog konkursa Fonda na kojem je učestvovala, kompanija sada živi od prodaje dva proizvoda: „Jedan proizvod je naša roba, a drugi je naše znanje. Ono se visoko vrednuje jer se ceo paket znanja koje prodajemo oslanja na to što imamo proizvodnju. Mi nismo konsultanti, već prodajemo ono isto naše znanje zahvaljujući kojem mi ovde primamo plate i od kojeg ovde sada živi 12 porodica.“

Nova tehnologija omogućava intenzivnu proizvodnju jestivih gljiva i preradu velike količine celuloznog otpada. Ovakva proizvodnja se može primeniti na malim gazdinstvima bilo gde u svetu.

Učenje je, kaže Ivanka, dvosmerno. „Na našim radonicima mi polaznicima predajemo svoje u praksi potvrđeno znanje, a mi od njih učimo koliko je važno široko obrazovanje. Nama ovamo dolaze ekonomisti, građevinski inženjeri, korporativni menadžeri, raznorazni profesionalni profili, ali je njihova zajednička crta široko interesovanje bez predrasuda. I to je nešto što rado i svesno preuzimamo od njih. Sa druge strane, naš proizvod je otišao u svet. Naša filozofija je od početka bila i ostala da mi proizvodimo mali, skupi proizvod. Količina nam nije u fokusu. Proizvodnja koja je ovde krenula bazira se na tom principu. To znači da smo naučili da on mora da bude tačno onakav kakav kažemo da jeste, u saradnji sa našim kupcima mi moramo da naučimo da nismo najbolji, najpametniji, da nismo bogomdani i da moramo da se prolagođavamo zahtevima tržišta, koje je strogo i probirljivo.“

Eko fungi svoj marketing u oblasti edukacije bazira na modelu Open Source, koji podrazumeva komercijalno zasnovan, ali veoma liberalan plasman znanja. „Kad neko finansijski odgovori na vaš zahtev da mu prodate svoje znanje – tad više nemate zadrške. Mi to smatramo korektnim, etički ispravnim i kvalitetnim, i to je pristup koji ovde zagovaramo“, kaže Ivanka.

Sve to stavllja Eko fungi u okvire tzv. Plave ekonomije. Rodonačelnik tog pravca je Ivankin dugogodišnji saradnik, prijatelj i kolega Ginter Pauli, koji je promovisao ideju da ekonomski razvoj treba da bude baziran na dostupnim repromaterijalima, na lokalnom tržištu i različitosti. U svojoj knjizi Plava ekonomija (2010.) jedan od 100 pozitivnih uspešnih primera opisan je i Ekofungi – ne samo zbog uspešne proizvodnje gajenja jestivih gljiva već kao slučaj opstanka malog preduzeća u turbulentim vremenima.

„To je nama bila velika potpora, ali sve je to bilo na staklenim nogama dok nismo, zahvaljujući Fondu, zaokružili proizvodnju. Govorim, naravno, o finansijskoj podršci, ali mnogo više o podršci u znanju i logistici. To uvek mogu da argumentujem egzaktno i matematički“, kaže Ivanka.

Ekofungi je nedavno dobila i organski sertifikat za šampinjon – što ima vrlo mali broj proizvođača gljiva u svetu. Reč je o specifičnoj proizvodnji, jer sirovina mora da zadovoljava izrazito stroge zahteve.  „Da, dobili smo ga pre mesec dana. To je jedan od rezultata našeg drugog projekta koji smo radili sa Fondom. Naša je ideja da praktično potpuno izađemo sa ovog lokalnog tržišta – nastavićemo da snabdevamo neke stare kupce, ali to je više prijateljski nego poslovni odnos – i sa tim organskim sertifikatom možemo da imamo znatno konkurentniju cenu nego drugi proizvođači. Ovog trenutka izlazna strategija je da se pojavimo na tržištu sa bitno skupljim proizvodom koji donosi i mnogo veći profit. Napravili smo iskorak ka kvalitetu, i to možemo više da naplatimo, a proizvodni troškovi nisu bitno veći.“

Unutrašnjost jednog od tunela za uzgoj gljiva: organski šampinjon najbolje uspeva na konjskom stajnjaku. Ekofungi ga nabavlja sa obližnje ergele.

Ova poslovna strategija, objašnjava, iskristalisala se tokom rada na drugom projektu sa Fondom. U toku su pregovori sa tržištima Sjedinjenih Država, Švajcarske i Rusije.

Posle godina rada, ispostavlja se  i da je isplativije prodavati sušene gljive, i Eko fungi će se usmeriti gotovo potpuno ka tome. Tim povodom, Ivanka navodi još jednu dobrobit saradnje sa Fondom: poznanstvo sa kompanijom koja je proizvela sušač za voće . „Tada smo jedan pozajmili, a sada nam prave već drugu sušaru ovde kod nas. Ne bismo znali za njih da nije bilo Fonda. U narednih dvadesetak dana i njihov inovativni proizvod biće ovde montiran. Tada ćemo naš svež proizvod ovde i stvarati, i seckati i sušiti.“

Na obuku u Ekofungi (https://www.youtube.com/watch?v=4PB4Le4iGDs) dolaze  ljudi iz raznih delova sveta. Kurs traje pet dana – pre podne teorija, po podne praksa u stvarnim uslovima proizvodnje. Bilo je polaznika iz Indije, Španije, Irske, Francuske, Engleske, Holandije, Belgije, Hrvatske, Slovenije – „To mi je posebno drago“, dodaje Ivanka  – Australije, Indije, Tajvana… Prošlogodišnji polaznik iz Sidneja, inače građevinski inženjer, zahvaljujući znanju stečenom u edukativnom centru Ekofungi dobio je nedavno novac od londonskog aerodroma „Hitrou“ da u boksovima za pušenje napravi proizvodnju pečurke na bazi soca od kafe, ističe Ivanka s kolegijalnim ponosom. Još jedan primer izvoza znanja je i saradnja Ekofungi sa holandskom kompanijom Rotterzwam, uzgajivačima bukovače na socu od kafe -  po tehnologiji razvijenoj u Padinskoj Skeli. Danas zajedno vode i program edukacije.

Ova zajednica sličnomislećih ljudi je vrlo čvrsto povezana – od onih koji se bave socijalnim biznisom, do suzbijanja siromaštva, borbe protiv gladi, do onih kojih hoće da pobegnu od korporativnog biznisa… Svi oni razmišljaju o pozitivnom doprinosu životnoj sredini, pokušavaju da budu otvoreni, saradnju pretpostavljaju konkurenciji, i povezuju se na razne načine.

„Mi smo ponosni na naš cirkularni pristup, jer sve ide jedno iz drugog, iz jednog proizvoda u drugi“, pojašnjava Ivanka.

Sredstva dobijena od Fonda iskoriščena su tokom rada na projektu i za finansiranje saradnje sa fakultetom i univerzitetom: ono što je do tada bila prijateljska i kolegijalna usluga, sada je moglo i da bude adekvatno plaćeno. Ivanka smatra da je Ekofungi dobar primer zatvorenog ciklusa, ali u tom krugu ima još rupa koje bi mogle pametnije da se popune; tu ima mnogo prostora za saradnju sa univerzitetom.

Na pitanje šta iz svog iskustva poručuje kompanijama koje su zainteresovane za programe Fonda, Ivankin savet je da se obavezno prijave ako imaju ideju – da ne smišljaju ideju zbog projekta. „To je prvo. Zatim, da ne jure saradnike, nego ako već imaju tim, da njega prijave. Treće: što su sigurniji u svoju ideju, to će im biti lakše da odgovore na zahteve Fonda – jer što čovek više zna o tome šta radi, to mu je jasnije da to sažme u tri rečenice i da svima bude jasno šta hoće. Jedna od velikih stvari koje smo naučili u Fondu jeste da inovacija ne znači da morate da postanete Njutn. Inovacija nije samo Nikola Tesla već i možda naizgled banalna sitnica: kako ćete brže da stignete iz tačke A u tačku B. Za nekoga je to sitnica, ali za vas to rešava neko životno pitanje. Treba se osloboditi kompleksa da morate da izmislite epohalno otkriće. Ako imate nešto  što vama pomaže a može da pomogne i drugima u vašoj branši da rade posao bolje, to je sasvim dovoljno da imate savršenu inovaciju.“

 

Predavanje dr Šukija Glajtmana o ulozi države u podršci inovacijama, Beograd, 7. Mart 2017.

Odeljak: Audio / Video galerija- 13. Mar 2017

Izvor::

Fond za inovacionu delatnost

Predavanje:

Predavanje dr Šukija Glajtmana o ulozi države u podršci inovacijama, Beograd, 7. Mart 2017.

Saznajte više »

Inovacije su najbolja investicija za državu

Odeljak: Vesti- 08. Mar 2017

Beograd, 7. mart 2017. –  Vlada nije učesnik u inovacijama, ali ona mora da obezbedi okvir u kojem će se inovacije nesmetano razvijati, kaže Šuki Glajtman, izraelski stručnjak za inovacije, u okviru predavanja održanog danas u Naučno-tehnološkom parku Beograd.

Iz svog višedecenijskog iskustva jednog od tvoraca inovacione strategije Izraela, dr Glajtman je domaćoj publici govorio o modelima finansiranja inovativnih preduzetnika, ulozi države u izgradnji inovacionog ekosistema i podršci inovatorima.

Glajtman, dugogodišnji strateški savetnik Fonda za inovacionu delatnost i suvlasnik izraelske investicione kompanije “Platinum”, kaže da se inovacioni ekosistem mora posmatrati kao lanac čije sve karike treba da budu jednako jake. Odgovornost države vidi u pravovremenom uključivanju u podršku inovativnim preduzetnicima u fazi ranog razvoja, kada je rizik najveći.

Za državu je ulaganje novca poreskih obveznika u inovacije ne samo sigurna nego i isplativa investicija. Izraelski podaci govore da se ulaganje u inovacije državi petostruko vrati – u vidu poreza – u periodu od 5 do 7 godina.

Osim toga, ulaganje u inovacije, kaže Glajtman, put je u nova radna mesta, razvijanje moderne fleksibilne privrede, najbolji način da se obezbedi komparativna prednost nacionalne ekonomije i dobar međunarodni ugled.

“Ukratko, to je najbolja investicija koju jedna država može da napravi”, kaže on. Čak i ako preduzeće propadne, država je na dobitku jer su ljudi prošli obuku, stvorena je neka intelektualna svojina, tako da gubitka za poreskog obveznika praktično nema.

Država ima jasnu ulogu u podršci inovacijama: ona treba da obezbedi infrastrukturu i zakonodavni okvir, obrazovanje i primenu istraživanja i razvoja, finansijske instrumente direktnog ulaganja, ublažavanje rizika, dobro poslovno okruženje i efikasnu birokratiju.

Osim toga, neophodno je da podržava i ohrabruje stalno razvijanje ekosistema, obezbeđuje makrouslove pogodne za rast kompanija – i da sve to bude njeno dugoročno opredeljenje, zaključuje Glajtman.

Bivši Glavni naučnik Izraela. dr Glajtman je definisao izraelsku nacionalnu politiku u oblasti inovacija i vodio sve izraelske državne programe za inovacije, uključujući Program inkubatora i Generički tehnološki program MAGNET. Glajtman je partner i direktor u kompaniji Platinum, vodio je projekte privatnog finansiranja u više od 20 novih kompanija, učestvovao u brojnim prodajama malih preduzeća velikim međunarodnim kompanijama i javnim inicijalnim ponudama. Počasni je generalni konzul Singapura u Izraelu.

Integralnu verziju predavanja dr Glajtmana na engleskom možete slušati ovde

Šef evropskog direktorata za inovacije u poseti Fondu za inovacionu delatnost

Odeljak: Vesti- 03. Mar 2017

Beograd, 3. mart 2017 – Četiri domaće kompanije, korisnice programa Fonda za inovacionu delatnost, danas su svoje inovativne projekte razvijene u saradnji sa Fondom predstavile prvom čoveku Generalnog direktorata za istraživanje i inovacije Evropske komisije Robertu Janu Smitsu.

Smits je boravio je u Fondu u okviru svoje posete Srbiji, čiji je cilj upoznavanje  sa projektima i institucijama koje podržava Evropska unija. Posetu organizuje Delegacija Evropske unije u Beogradu i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

“Vrlo impresivno, dinamično i sveže”, rekao je Smits pošto su mu predstavljeni programi Fonda.

Kompanije Ekofungi i mBrain Train, dobitnici finansiranja u okviru Programa ranog razvoja, Smitsu su predstavile i svoje proizvode – gljive iz organskog supstrata napravljenog od otpada, odnosno mobilni snimač moždanih talasa.

Predstavile su se i kompanije Tajfun HIL iz Novog Sada, dobitnik sredstava u okviru Programa sufinansiranja inovacija, i Otto Bock Sava iz Kragujevca, kao predstavnik konzorcijuma podržanih u okviru Programa saradnje nauke i privrede.

Generalni direktorat za istraživanje i inovacije definiše i sprovodi politku evropskih istraživanja i inovacija u cilju sprovođenja strategije Evropa 2020 i njene ključne inicijative, Inovacione unije.

Sa tim ciljem u vidu, Direktorat analizira nacionalne politike istraživanja i inovacija zemalja EU, procenjuje njihove prednosti i nedostatke, i po potrebi daje konkretne preporuke. Prati sprovođenje inicijative Inovacione unije i kompletiranje Evropskog istraživačkog prostora, i daje finansijsku podršku programima od strateškog značaja.

Radna grupa Saveta EU u poseti Fondu za inovacionu delatnost

Odeljak: Vesti- 02. Mar 2017

Beograd, 2. mart, 2017 – Grupa COELA, telo Saveta Evropske unije, posetila je danas Fond za inovacionu delatnost u okviru svoje zvanične četvorodnevne posete Srbiji.

COELA boravi u Srbiji od 27. februara do 3. marta, a cilj posete je da se njeni članovi direktno informišu o projektima koje Srbija sprovodi radi ubrzanja evropskih integracija, kao i da se razmotre aktuelne teme u pregovorima o članstvu Republike Srbije u EU.

Ova grupa, koju čine predstavnici svih država članica EU, ima mandat da prati i usmerava proces pristupanja. Zbog posebnog zanimanja za pitanja ekonomije i vladavine prava, jedan segment posete posvećen je konkretnim projektima u Srbiji koji su realizovani uz finansijsku podršku EU iz IPA fondova i tome kako različiti akteri u Srbiji – uključujući Fond za inovacionu delatnost – učestvuju u procesu razvoja.

Na sastanku je tim Fonda predstavio svoje programe, a Coprix Media i NovelIc, dve kompanije koje su kroz programe Fonda dobile sredstva, predstavile su svoje projekte i opisale svoje iskustvo.

Koje kriterijume kompanija mora da ispuni da bi dobila EU sredstva preko Fonda, da li su odobrena sredstva u potpunosti bezuslovna i bespovratna, ko donosi konačnu odluku u vezi sa finansiranjem, da li i na koji način korisnici Fondovih programa podržavaju jedni druge, u kojoj je meri proces odabira inovativnih projekata rodno osetljiv i da li broj kvalitetnih projekata prevazilazi budžet kojim Fond raspolaže – neka su od pitanja koja su gosti imali za tim Fonda i predstavnike inovativnih kompanija.

Rad COELA grupe tradicionalno organizuje država članica koja predsedava Savetom Evropske unije, a to je trenutno Malta.

Nove Strawberry klupe u Londonu

Odeljak: Vesti- 09. Feb 2017

Beograd-London, februar 2017. – Beogradska kompanija Strawberry energy nastavlja da osvaja evropske gradove svojim solarnim punjačima za mobilne uređaje, sad već međunarodno poznatim proizvodom zasnovanim na inovaciji za čiji je razvoj ova kompanija dobila finansiranje Fonda za inovacionu delatnost.

Mreža od deset novih Strawberry uličnih klupa sa solarnim punjačima za mobilne uređaje, besplatnim WiFi-em i ugrađenim senzorima za merenje kvaliteta vazduha postavljena je ovog meseca u raznim delovima Londona. Tri klupe primenjuju novu tehnologiju beskontaktnog plaćanja, zahvaljujući kojem građani mogu da na licu mesta uplate donaciju od dve funte Britanskom društvu za istraživanje raka.

Strawberry energy je 2012. godine dobio finansiranje Fonda u okviru Programa ranog razvoja, jednog od dva finansijska instrumenta Projekta za podršku inovacijama u Srbiji.

Ova sredstva su iskorišćena za unapređenje sistema upravljanja energijom i prilagođavanje dizajna Strawberryjevog prvog javnog solarnog punjača na svetu, čiju unapređenu verziju predstavljaju današnje londonske klupe.

Pronalazak Inovacionog centra Mašinskog fakulteta kreće na put ka tržištu kroz Program TTF

Odeljak: Vesti- 17. Jan 2017

Beograd, 17. januar 2017. – Pronalazak koji omogućava da vino posle otvaravanja boce ostane zaštićeno i ne menja kvalitet predmet je Ugovora o pružanju podrške u komercijalizaciji, koji su juče potpisali Fond za inovacionu delatnost i Inovacioni centar (IC) Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Ugovor će se realizovati u okviru Programa TTF za podršku naučno-istraživačkoj zajednici u Srbiji, koji sprovodi Fond. Ovaj program državnim naučnoistraživačkim institutima omogućava da za razvoj istraživanja koja imaju komercijalni potencijal nađu partnera u privatnom sektoru i svoju inovaciju iznesu na tržište. Finansira se sredstvima iz pretpristupnih fondova Evropske unije u iznosu od EUR 1,185 miliona.

Pronalazak istraživača Inovacionog centra Mašinskog fakulteta predstavlja inovativno unapređenje postojeće tehnologije za čuvanje vina. Sastoji se od jedinice za upumpavanje inertnog gasa argona, koji sprečava oksidaciju vina, i od odvojivog elektromagnetnog zatvarača, koji vino dozira u tačno određenoj zapremini. Uređaj je prenosiv, staje u običan frižider, i dizjaniran je prvenstveno za potrebe ugostiteljske industrije.

Fond će obezbediti EUR 20 000 za patentnu zaštitu, razvoj tehničke dokumentacije, izradu nove serije prototipa i dodatna testiranja.  Pronalazači i nosioci patentnih prava su dr Miloš Milošević, naučni saradnik u IC, i Bojan Lazić iz kompanije PORT-TR.

“Ugovor je dobar primer saradnje države i institucija koje je osnovala s ciljem da se unapredi ne samo inovaciona delatnost u Srbiji nego i privredni razvoj zemlje. Fond za inovacionu delatnost je prepoznao veliki komercijalni potencijal uređaja za točenje i očuvanje vina, a dobijena sredstva biće iskorišćena pre svega za međunarodnu zaštitu patenta. To će omogućiti ne samo plasman uređaja na veći deo svetskog tržišta nego i njegovu prepoznatljivost kao još jednog srpskog brenda”, kaže direktor Inovacionog centra MF prof. dr Aleksandar Sedmak.

Kroz Program TTF obezbeđuju se sredstva za početak postupka zaštite na teritoriji Evropske patentne organizacije, Evroazijske patentne organizacije, u Americi, Kanadi i Australiji, odnosno u više od 50 zemalja sveta.

„Inovacija dobija svoj pun smisao kad stigne do korisnika (s leva na desno): Rakonjac, Sedmak, Milošević“

„Prijavu Inovacionog centra Mašinskog fakulteta u Beogradu dobili smo krajem novembra prošle godine, a već nepunih mesec dana kasnije komisija ga je pozitivno ocenila. Ovaj projekat u praksi pokazuje kako izgleda kada se udruže nauka i privreda i kada se na osnovu zahteva tržišta identifikuje i razvija jedna ideja u nov komercijalno atraktivan proizvod. Krajnji cilj finansiranja je da se preko Kancelarcije za transfer tehnologije pri Fondu pronađu komercijalni partneri koji će ovaj pronalazak plasirati na tržište“, kaže Ivan Rakonjac, v.d. direktor Fonda za inovacionu delatnost.

Više o Programu TTF možete saznati ovde http://www.inovacionifond.rs/program-ttf/

Otvaranje poglavlja 25 priznanje nauci Srbije

Odeljak: Vesti- 19. Dec 2016

Beograd, 19. decembar 2016. – Na četvrtoj međuvladinoj konferenciji o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, održanoj prošle nedelje u Briselu, Pregovaračko poglavlje 25 – Nauka i istraživanje otvoreno je i istog dana privremeno zatvoreno, pošto je konstatovano da EU nema dodatnih zahteva u odnosu na definisanu poziciju Srbije u ovoj oblasti. Poglavlje 25 će ostati zatvoreno do zatvaranja svih 35 pregovaračkih poglavlja.

Fond za inovacionu delatnost u okviru ovog poglavlja bio je zadužen za oblast inovacija i imao je značajno učešće u definisanju načina usvajanja i sprovođenja principa Inovacione unije, vodeće strategije EU u oblasti inovacija. U Pregovaračkoj poziciji za Poglavlje 25, podrška Vlade Republike Srbije aktivnostima Fonda označena je kao jedan od glavnih činilaca inovacionog sistema i kao jedan od osnovnih ciljeva u kontekstu približavanja Evropskoj uniji na planu nauke i istraživanja.

Osnaživanje rada Fonda i podrška države njegovoj delatnosti jedna je od mera za postizanje ciljeva Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period 2016-2020. U skladu s tim, izdvojena su budžetska sredstva koja će obezbediti nastavak Programa ranoj razvoja i Programa sufinansiranja inovacija, koje je Fond sprovodio od 2011. do 2016. godine.

Zahvaljujući svojim pilot programima, Fond je u proteklih pet godina pokrenuo poslovanje i razvio inovativne projekte više od 50 kompanija, omogućio otvaranje oko 300 novih radnih mesta, višestruko uvećane prihode i proboj na međunarodno tržište za brojne mlade kompanije i inovatore iz Srbije. Početkom decembra 2016. godine, Fond je izabrao i novih 14 inovativnih projekata kojima je odobrena finansijska podrška u okviru Programa saradnje nauke i privrede, koji trenutno sprovodi.

Podrška EU inovativnim projektima nastalim povezivanjem nauke i privrede

Odeljak: Vesti- 09. Dec 2016


Beograd, 9. decembar 2016. godine
– Četrnaest inovativnih projekata u Srbiji dobilo je finansijsku podršku Evropske unije u okviru Programa saradnje nauke i privrede, objavio je danas Fond zа inovаcionu delаtnost, koji sprovodi ovaj program.

Projekti, koje su u okviru javnog poziva podneli konzorcijumi sačinjenih od privatnih mikro, malih i srednjih preduzeća, i javnih naučnoistraživačkih organizacija registrovanih u Srbiji, prošli su evaluaciju nezavisne međunarodne ekspertske komisije Fonda i dodeljeno im je finansiranje od ukupno 3 miliona evra.

Na javni poziv prijavljeno je 96 projekata iz 25 gradova širom Srbije i iz više od deset različitih industrijskih oblasti. Od toga je 74 zadovoljavalo uslove podobnosti, a u najuži izbor ušlo ih je 27.

Zа finаnsirаnje su odabrani projekti koji imаju sposoban tim, inovativni potencijal i jаsne rаzvojne plаnove,  kao i dovoljno kvaliteta dа se tаkmiče nа međunarodnom tržištu.

Sredstva za Program saradnje nauke i privrede obezbeđena su iz pretpristupih fondova Evropske unije u iznosu od 2,4 miliona evra i budžeta Republike Srbije kroz Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u iznosu od 1 milion evra.

„Veomа smo zаdovoljni kada novac evropskih poreskih obveznika možemo da uložimo u razvoj ovako kvalitetnih inovativnih projekata. U saradnji sa Vladom Republike Srbije i Fondom za inovacionu delatnost, ovim programom nastavljamo da doprinosimo izgradnji inovativnog preduzetništva u Srbiji”, kaže Štefen Hudolin, šef sektora u Delegаciji Evropske unije u Republici Srbiji.

Cilj Programa je povezivanje privatnih preduzeća i javnih naučnoistraživačkih organizacija u Srbiji kako bi se zajedničkim razvojnim projektima podstakao razvoj inovativnih proizvoda, usluga i tehnologija sa tržišnom primenom.

„Podrškа koju EU obezbeđuje kroz Program saradnje nauke i privrede doprinosi nastojanjima Ministаrstva prosvete, nаuke i tehnološkog rаzvojа da podstakne razvojne inovativne projekte i komercijalizaciju inovativnih ideja koje potiču iz akademske zajednice.  Ovo je prvi put da zajednički projekti privrednika i naučnika u našoj zemlji dobijaju ne samo institucionalnu već i finansijsku podršku države. Razvoj inovacija naš je strateški cilj, i jedan od važnih preduslova za jačanje konkurentnosti naše privrede“, kaže Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Spisak nagrađenih projekata

Nosilac projekta: Agrounik
Opis projekta: Bakterijski proizvod za zaštitu stabala jabuka i krušaka od infekcija

Nosilac projekta: Bankom
Opis projekta: Lako svarljiva hrana na bazi soje namenjena mladuncima životinja i kućnim ljubimcima

Nosilac projekta: EUGEN CHOCOLATE
Opis projekta: Čokolade obogaćene bioaktivnim biljnim ekstraktima

Nosilac projekta: Gecko Solutions
Opis projekta: Mobilna aplikacija za praćenje učinka igrača stonog tenisa

Nosilac projekta: GeoGIS
Opis projekta: Uređaj za snimanje iz vazduha i mapiranje koji se koristi za potrebe merenja nivoa buke

Nosilac projekta: GreenLab
Opis projekta: Hrana sa probiotikom za sprečavanje crevnih infekcija kod životinja

Nosilac projekta: LMB SOFT
Opis projekta: Rešenje za umanjenje rizika od infekcija prilikom transfuzije krvi u bolnicama

Nosilac projekta: Mont Stubline
Opis projekta: Ekonomični izmenjivači toplote za pasterizaciju organskog otpada

Nosilac projekta: NIRI 4NL RESEARCH AND DEVELOPMENT
Opis projekta: Rešenje za oglašavanje koje se zasniva na pametnim tehnologijama sa primenom u mobilnoj trgovini

Nosilac projekta: NovelIC
Opis projekta: Modul senzora za beskontaktnu detekciju ljudskog prisustva u različitim okruženjima

Nosilac projekta: OTTO BOCK SAVA
Opis projekta: Integrisani sistem za proizvodnju ortopedskih pomagala

Nosilac projekta: Quadra Graphic
Opis projekta: Digitalne sigurnosne identifikacione kartice sa strukturom krila leptira

Nosilac projekta: Tetragon
Opis projekta: Jednokomponentni lepak na vodenoj bazi

Nosilac projekta: WIPL-D
Opis projekta: Softver za elektromagnetne simulacije namenjen globalnoj telekomunikacionoj industriji

OrganicNet predstavlja Srbiju na godišnjoj smotri startapa u Finskoj Slush 2016

Odeljak: Vesti- 18. Nov 2016

Beograd, 17. novembar 2016 – OrganicNet je ovogodišnji predstavnik Srbije na jednom od najvećih evropskih skupova posvećenih inovacijama – Konferenciji Slush u Finskoj od 30. novembra do 1. decembra.

OrganicNet (https://www.organicnet.co/) je onlajn platforma koja povezuje proizvođače organske hrane i one koji žele da žive i da se hrane zdravo, podrška je organskom pokretu i promoviše i podržava vrednosti i principe organske proizvodnje.

Ova novosadska kompanija jedan je od 13 startapa koji su ovog leta učestvovali u lokalnom takmičenju za Slush 2016, u organizaciji Ministarstva spoljnih poslova Finske i Fonda za inovacionu delatnost iz Beograda. Takmičenje, koje se održava drugu godinu zaredom, nudi domaćim startapima priliku da predstave svoje inovacije domaćim i međunarodnim mentorima i kvalifikuju se za učešće na Konferenciji u Helsinkiju.

Nagrađuju se održive društvene inovacije koje doprinose poboljšanju kvaliteta života i zaštiti životne sredine, a pobednici dobijaju obuku iz razvoja poslovanja i priliku da nastupe pred kolegama iz celog sveta i investitorima – u okviru Impakt akceleratora i na Konferenciji. Troje finalista – OrganicNet, SEEZER i CWool Box – prošlo je dodatnu procenu stručnjaka iz Helsinkija, nakon čega je izabran pobednik.

„Kao startapu u fazi razvoja, odlazak u Helsinki nam je višestruko značajan. Ovo je izuzetna prilika da dobijemo korisne savete kako da dalje razvijamo svoj proizvod kao i isprobane strategije za širenje na druga tržišta. Prilika da svoje rešenje predstavimo širokoj publici koja prepoznaje važnost naše platforme i zdravog načina života jedinstvena je, i ovim smo korak do ispunjenja naše misije. Naš cilj je da se povežemo sa svima koji podržavaju razvoj organskog pokreta i promovišu i podržavaju vrednosti i principe organske proizvodnje“, kaže Dragana Grbić iz OrganicNet.

Dvodnevna godišnja konferencija Slush prošle godine je okupila 15 000 posetilaca, a milion ljudi ju je pratilo u živim prenosima preko interneta. Učestovalo je gotovo 2000 startapa i 800 investitora iz više od 100 zemalja, a o događaju je izveštavalo 700 novinara.

„Potražnja za inovacijama i startapima u celom svetu raste, a time i Konferencija Slush dobija na značaju. Ona je već prerasla granice Finske i postala je regionalna, skandinavska manifestacija. Za Srbiju je veoma važno da bude deo evropske inovacione zajednice na putu ka Evropskoj uniji. Drago mi je da, zajedno sa Fondom za inovacionu delatnost, u tome možemo da budemo od pomoći“, kaže Perti Ikonen, ambasador Finske u Beogradu, na prijemu održanom sinoć u čast pobednika.

Srbija je jedna od zemalja u kojima je septembra ove godine održano lokalno takmičenje za Slush. Pobednik prvog lokalnog takmičenja 2015. godine bila je niška digitalna kreativna agencija Neopix sa igricom They Mean Well.

“Kao partner Ministartstva spoljnih poslova Finske u organizaciji domaćih takmičenja za Slush, mi ćemo nastaviti da i na ovaj način podstičemo startape iz Srbije da predstavljaju i testiraju svoje ideje, i dobiju priliku da se oprobaju u velikom svetu konkurencije i investitora koji ih čeka. Inovativni startapi poput OrganicNeta važni su učesnici u inovacionom ekosistemu koji gradimo u Srbiji”, kaže Ivan Rakonjac, v.d. direktor Fonda za inovacionu delatnost.

Video prezentaciju OrganicNet: https://www.youtube.com/watch?v=I1-8uhC8KRo

Više o Slush 2016: http://www.slush.org/ , https://www.youtube.com/watch?v=r_CpNaCvaoc