Vlada Republike Srbije The World Bank European Commission

1.    Ko se može prijaviti za Program saradnje nauke i privrede?

Podobni podnosioci prijave za Program saradnje nauke i privrede su konzorcijumi koji se sastoje od najmanje dva člana:

  • jednog privatnog mikro, malog ili srednjeg preduzeća osnovanog u Srbiji u skladu sa Zakonom o privrednim društvima Republike Srbije, u svojstvu Glavnog podnosioca Prijave ispred konzorcijuma
  • jedne javne naučnoistraživačke organizacije, registrovane u skladu sa Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti Republike Srbije, u svojstvu Glavnog kopodnosioca Prijave ispred konzorcijuma

Preduzeće iz privatnog sektora je Glavni podnosilac Prijave i kao ugovorna strana odgovara Fondu za implementaciju projekta.

Konzorcijum koji se prijavljuje za Program ne može imati više od pet (5) članova.

Za više detalja, molimo Vas vidite odeljak 1.5 „Uslovi podobnosti“ Priručnika Programa saradnje nauke i privrede.

2. Može li javna naučnoistraživačka organizacija biti Glavni podnosilac Prijave?

Ne, to nije moguće. Ovu ulogu može obavljati isključivo mikro, malo ili srednje preduzeće iz privatnog sektora.

3. Da li mogu podneti više od jednog predloga projekta u svojstvu Glavnog podnosioca Prijave?

Ne. Preduzeće ne može podneti više od jednog (1) predloga projekta po javnom pozivu, u svojstvu Glavnog podnosioca Prijave. Međutim, jedna kompanija ili naučnoistraživačka institucija ipak može učestvovati kao partner/član konzorcijuma (kopodnosilac prijave) na više predloga projekata, ali vrsta ovog angažovanja mora biti adekvatno opisana i mora biti u skladu sa resursima i kapacitetima entiteta (na primer, samo jedan deo odseka/laboratorije/odeljenja će biti angažovan za rad u okviru određenog predloga projekta).

 4. Mogu li dodatni članovi biti kasnije uključeni u konzorcijum nakon što je projekat odobren za finansiranje?

Ne, nije moguće naknadno uključiti člana konzorcijuma. Svi članovi moraju biti u potpunosti opisani i  prezentovani na početku procesa prijave projekta.

5. Pošto se sredstva za finansiranje smatraju grantom (bespovratnim sredstvima), da li to znači da nismo u obavezi da taj iznos ili bilo koji njegov deo platimo nazad Fondu?

Sve dok se sredstva troše u skladu sa pravilima koja su definisana u Priručniku Programa saradnje nauke i privrede, ne postoji obaveza da se bilo koji iznos vrati/plati nazad Fondu za inovacionu delatnost. Međutim, ukoliko dođe do nastanka nedozvoljenih troškova od strane konzorcijuma, Fond za inovacionu delatnost će umanjiti svoju narednu uplatu za proporcionalni udeo Fonda u tim nedozvoljenim troškovima. U odgovorajućem slučaju (na primer, u slučaju kršenja Ugovora o finansiranju ili pravila koja su uspostavljena u Priručniku Programa saradnje nauke i privrede, nenamensko trošenje sredstava i slično), od Korisnika granta može biti traženo da vrati deo ili celokupan iznos sredstava koji je uplaćen od strane Fonda.

6. Šta se dešava ako konzorcijum ne uspe da ostvari željene/planirane rezultate na kraju perioda implementacije projekta?

Ne postoji bilo kakva vrsta sankcije ukoliko proces razvoja na samom kraju ne rezultira željenim ishodom, pod uslovom da je projekat implementiran u skladu sa proceduralnim zahtevima Programa. Fond deli rizik zajedno sa konzorcijumom do iznosa njihovih udela u sufinansiranju projekta.

7. Da li je potrebno da projekat bude usmeren na kreiranje proizvoda ili usluge koja će odmah biti spremna za izlazak na tržište? Koji su zahtevi po pitanju tehnološke i komercijalne zrelosti projekta?

Predlog projekta može biti koncipiran oko tržišno zrelih inovacija, ali takođe i oko komercijalno primenljivog istraživanja sa dugoročnom tržišnom koristi (na primer, tehnološka platforma koja će se koristiti za kreiranje novih proizvoda nakon 3-5 godina). Nove tehnologije i inovacije u svim fazama razvoja će biti uzete u razmatranje za finasiranje.

8. Možemo li se prijaviti za finansijsku podršku za osnovna istraživanja?

Ne, kroz Program saradnje nauke i privrede se ne podržavaju osnovna istraživanja. Predloženi projekat treba bi trebalo da bude koncipiran oko oblasti tržišno primenljivog istraživanja, to jest, inovacije koja može imati svoju primenu na tržištu.

9. Ko ima prava na intelektualnu svojinu nastalu kao rezultat implementacije projekta?

Pitanje vlasništva nad intelektualnom svojinom koja je nastala tokom implementacije projekta mora biti dogovoreno između članova konzorcijuma. Fond neće imati nikakvog uticaja na to kako će pitanje krajnjeg vlasništva nad intelektualnom svojinom biti rešeno, niti će na bilo koji način biti uključen u ovaj aspekt projekta. Ipak, zahtevima Programa je predviđeno da svi članovi konzorcijuma koji su učestvovali u projektu moraju imati pravo da koriste novu intelektualnu svojinu kreiranu za vreme trajanja projekta bez naknade ili ograničenja, u oblasti upotrebe koja je relevantna za njih, odnosno za njihovo poslovanje. Sve nesuglasice koje se tiču pitanja vlasništbva nad intelektualnom svojinom i polja upotrebe (poslovanja) između članova konzorcijuma moraju biti rešene pre potpisivanja Ugovora o finansiranju, dok će opšti dogovor biti dostavljen Fondu u formi pravno obavezujućeg dokumenta.

10. Da li prioritet imaju inovacije koje dolaze iz određenih oblasti tehnologije?

Ne, ne postoje prioritetne oblasti. Program ima jednake uslove za sve projekte, nezavisno od oblasti nauke i tehnologije iz koje dolaze.

11.  Da li je potrebno da imam celokupan iznos sufinansiranja na svom računu u trenutku podnošenja prijave?

Ne, ovo nije neophodno. Podnosilac prijave je u obavezi da dostavi dokaz o sufinansiranju koje će zadovoljiti potrebe celokupnog projekta i sve budžetske zahteve, ali nije obavezno imati pun iznos sufinansiranja raspoloživ u trenutklu prijave. Uplata finansijskih sredstava za potrebe projekta od strane Korisnika granta i Fonda se vrši na kvartalnom nivou, pri čemu je Korisnik granta u obavezi da obezbedi neophodan iznos kvartalnog sufinansiranja na početku svakog kvartala.

12. Da li postoje neke posebne regulative sa kojima je potrebno da se upoznam, a kojima se uređuje korišćenje ovih sredstava?

Na dodeljivanje sredstava u okviru Programa Podrške nauke i privrede primenjuju se odgovarajuća pravila za dodelu državne pomoći, i to za podršku u oblasti industrijskog istraživanja i razvoja. Podnosioci prijave su dužni da vode evidenciju i obaveštavaju nadležne institucije o svakoj državnoj pomoći koja im je dodeljena u odgovarajućem periodu, u skladu sa relevantnom regulativom (Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći i druga odgovarajuća pravila).

Pravila o dodeli državne pomoći podrazumevaju da, ukoliko je Glavni podnosilac Prijave srednje preduzeće, Fond za inovacionu delatnost može obezbediti finansiranje do maksimalnog iznosa od 60% Odobrenog Budžeta Projekta. U slučajevima kada je Glavni podnosilac Prijave mikro ili malo preduzeće, Fond za inovacionu delatnost može sufinansirati najviše 70% Odobrenog Budžeta Projekta.

13. Da li postoji mogućnost da se zahtev da Glavni podnosilac Prijave mora imati poslovni prihod od najmanje 200,000 evra zaobiđe ukoliko Glavni podnosilac Prijave nema poslovni prihod u traženom iznosu, ali je u vlasništvu preduzeća koje ispunjava ovaj kriterijum?

Ne, ovo nije moguće. Privatno mikro, malo ili srednje preduzeće koje se prijavljuje kao Glavni podnosilac Prijave mora ispuniti sve zahtevane kriterijume podobnosti kako je definisano Priručnikom Programa saradnje nauke i privrede, uključujući i zahtev da ima prosečni godišnji poslovni prihod od najmanje 200,000 evra (za prethodne tri godine ili za broj godina koliko preduzeće posluje, ukoliko je mlađe od tri godine) i bude profitabilno.

14. Može li partner iz inostranstva učestvovati kao član konzorcijuma?

Partner iz inostranstva može biti član konzorcijuma, ali ne ispunjava neophodne uslove za Glavnog podnosioca ili Glavnog kopodnosioca Prijave, već može biti uključen kao jedan od tri moguća kopodnosioca prijave. Dodatno, u predlogu projekta mora biti jasno opisano koje su prednosti angažovanja inostranog partnera na projektu, a potrebno je priložiti i obrazloženje za svaki predloženi prenos sredstava inostranom parneru u okviru projekta.

15. Kako Fond štiti poverljivost podataka sadžanih u predlogu projekta, budući da sadrži veoma osetljive podatke o mojoj inovaciji?

Fond za inovacionu delatnost ima usvojen Pravilnik o zabrani konflikta interesa i tajnosti poverljivih podataka, čija je svrha da zaštiti interese svih Podnosioca Prijave i osigura potpunu poverljivost informacija koje oni podnose Fondu. Svi članovi tima Fonda i spoljašnji eksperti koji mogu doći u dodir sa predlogom projekta su pod punom pravnom odgovornošću obavezani da se pridžavaju najviših etičkih standarda i standarda poverljivosti po pitanju osetljivih informacija sa kojma dolaze u kontakt.

 16. Šta se dešava sa mojom projektnom dokumentacijom ukoliko podnesem predlog projekta, a ne bude mi dodeljeno finansiranje?

Fond za inovacionu delatnost arhivira svu dostavljenu dokumentaciju nezavisno od ishoda evaluacije projekta. Arhiva se čuva za potrebe kontrole i revizije poslovanja Fonda za inovacionu delatnost a informacije iz arhive se smatraju poverljivim.

17. Da li akreditovane naučnoistraživačke organizacije u privatnom vlasništvu mogu biti Glavni kopodnosilac prijave za Program saradnje nauke i privrede? Dodatno, šta tačno znači „javna“ naučnoistraživačka organizacija u kontekstu Priručnika Programa saradnje nauke i privrede?

Akreditovane naučnoistraživačke organizacije u privatnom vlasništvu ne mogu biti Glavni kopodnosilac prijave imajući u vidu zahteve vezane za uslove podobnost u Programu saradnje nauke i privrede, s tim što mogu učestvovati u konzorcijumu kao jedan od ostalih Kopodnosilaca. „Javna“ naučnoistraživačka organizacija podrazumeva da se dati entitet nalazi u većinskom javnom, tj. državnom vlasništvu.