Успешне реформе у области науке и технолошког развоја


05.06.2019

У Научно-технолошком парку Београд данас су представљене реформе које су успешно спроведенетоком последње две године у области науке и технолошког развоја, а истовремено је и свечано обележен пријем наше земље у пуноправно чланство у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН).

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић најавио је да ће се на дневном реду сутрашње седнице Владе наћи Нацрт закона о науци и истраживањима.

Он је истакао да је реч о кровном закону у области науке, који, у пакету са Законом о Фонду за науку, уређује политику за подстицање научно-технолошког развоја и ефикасно коришћење средстава кроз комбинацију пројектног и институционалног финансирања.

Министар је подсетио на то да је ресорно министарство 1. марта 2018. године објавило позив за талентоване младе истраживаче – студенте докторских академских студија, а 27. новембра други позив за талентоване младе истраживаче.

По ова два позива до сада је укључено 1.157 младих истраживача, навео је он и додао да овим позивима Влада и Министарство шаљу поруку да ће за најбоље младе истраживаче увек бити места у нашој научној заједници.

Шарчевић је навео и да Министарство подржава укључивање истраживача повратника из иностранства упројекте који се реализују у текућем циклусу истраживања.

Он је, говорећи о реформама које су спроведене у области науке, рекао да је, између осталог, покренут процес израде стратегије паметне специјализације (4S), чији је циљ идентификација области специјализације како би јавна улагања имала већи ефекат, а привреда постала конкурентнија.

Такође, доста се ради и на јачању везе између науке и привреде, поручио је он и истовремено похвалио рад и резултате Фонда за иновациону делатност и Научно-технолошког парка Београд.

У протекле две године у Србији су настављена улагања у инфраструктуру у области науке, истакао је Шарчевић, наводећи пример изградње Научно-технолошког парка у Новом Саду и Нишу, изградњу зграде Биосенс института у Новом Саду и станова за младе истраживаче у Крагујевцу.

Председник Комисије за сарадњу Србије са ЦЕРН-ом Петар Аџић подсетио је на то да је Србија пет година била придружена чланица ЦЕРН-а, а да је 24. марта постала 23. пуноправна чланица ове организације.

Он је рекао да је то историјска одлука и да ће чланство у ЦЕРН-у српским научницима пружити нове могућности за учешће у истраживањима и бити подстицај фундаменталним наукама.

Вршилац дужности директора Фонда за науку Републике Србије Милица Ђурић Јовичић најавила је да ће 21. јуна бити отворен позив за изврсне пројекте младих истраживача, као и да ће ускоро бити расписани позиви за још два програма.

На свечаности су говорили и директор Фонда за иновациону делатност Републике Србије Иван Ракоњац и вршилац дужности директора Научно-технолошког парка Београд Гордана Даниловић Грковић.